Topola

421

вехових писана обнародовао еадржај онога писма, којв противна страна сматра за најубитачније, и тада би он себя ласкао надом, да би му оно принело велику част. А да као само попечителству унутрашвих дела припада право пазити и стара™ се, да се у земли не учти како ело, то вије истина. Како једно начелништво не може давати заповести свима надлежателствпма, и спа начелништва једноме надлежателству то за олакшицу у отправлаву послова, последва су и поделена међу њима; но из тога не излази никако, да друге струне ваљају да покрију очи за оно што се не тнче вихових дужности и обвезаности, па нек иде како иде. Код такога захтевава кад би попечнтелство унутрашвих дела на очиглед хтело и одиста нарушило друштвено спокојство и безопасност, вавадо би да сав свет каже: »па пусти та, то се тиче ветове струке ; шта je нама стало да тота, што нас хоће све да поколу.* Дакле СтеФан СтеФановић није крив но je оклеветан'

VIII. У одврант Јефрбмл Ненадобиба, Jobaha Ввљеовииа и Лавара Зубана. 1 Ненадовић, Вељковић и Зубан, онако исто као и Стефан Сте*ановић јесу једномишлевицн Вучићеви и из тих истих узрока; а у своме изјасвењу од 27. Maja (не 2. Јуна) они су јасно показали, за што ниоу хтели ићи с тазом у Крагујевад. 2. Ако се сва ствар буде испитивала, то ће се не само показа™, да Лазо Зубан није подстндао посланике прошло-годишве скупштине, да вину противу неких непиних лида, иштући изгнање вихово из Србије, но je и одвраћао посданике од тога и неке успео одвратити, и они се опет умирили, а од неких одвратио са свим буру. Да нико није тражио, да се та лида протерују из Србије но само да се удале из Србије као интриган™ и немирни луди, да не би штетили народне послове, то може потврдити више поменуто изјасвење. Пре него што би се одрекао валало би доказати, у чему je тај акт незаконит и лажан : да ли по томе, што га je Зубан сачинио без знања и воле посланика или по томе, што je направлен, као што потврђују против невиних луди. Прво се опроргава тим, што су вега онога часа сви посланици лично признали пред саветом за своју ствар и при том на глас чланак по чланак, и са заузимавем захтевали од савета, да се испуни све, што je у аему; а опо друго није онако и кажемо : нека оклеветана лида даду жалбу противу тога и нека ишту суда као оклеветани. Судска истрага показаће, с чије je стране тај акт лажан. 3, Да je Зубан саставлао све те поруге, које je Симић давао печатати у пештанске новине, то je тупа и неслана лаж, коју део свет не може прехворити у истину, и не само те поруге, но и оне истине и ласкавооти и ништа на свету, шта je до сада ма у каким страним новинама печатано, он није саставлао ни потписивао. А из тога, што се каже, као да je он пошилао иреко Симића, следује, да Ге он послао вему тада, кад ни једног од Симића није у Србији било. Но Зубан уверава, да он ни једноме Симићу, а тако и они вему од како су се родили, пису писали ни речи. Зубан je својим протестом, који je дао књазу, посведочио, да уме говорити истину у очи, а такоме човеку није нужно радити испод руке. Нек се пак народ постара, ако хоЪе да зна, ко je пясао оне поруге, сазнати сигурније и нек не клевета луде по голоме и неоснованом подазреву. Ако je Зубан писао од својв и својих једномишленика стране каке жалбе, то се из њих може видети, противу кота je писао и како ie кота описао а тако исто из гьих се мо же видети, куда с оне управлене и коме противне; а што je саставлао жалбе, за то он може битг