Topola

423

XII. У одбрану Ранеа Матејића, 1. Почем je већ доказано, да комисија у Крагујевду није тражила за кваза ни кога другога, пмајући садашњега кваза, то се и томе окривљеву не може веровати. Приметба. Кваз по додаску својем издао je општн опроштај за све преступе до тога доба, као што je то и било извржено, па ради чега сад то стављају у крпвицу вему и осталима. Такав опроштај не служи ни мало на част, кад je дока, зано, да je сва данашња омутња основана на освети за то, што je већ. опроштено, 2. Не само са Стефаном СтеФановпћем но ни с ким другим он није имао тајне прописке, а ако je што коме год и писао, то нпје на штету квазу и закономе поретку. 8. За одговор служи друга тачка одтовора Ђуке Стојићевића. Дакле и Ранко Матејић није крив.

XIII. у ОДБРАНУ ЧЛАНОВА ШАВАНКОГА СУДА. 1. Кад отачаству грози опасност, тад je дужност свакоме, а особнто чиновницима да се старају предупредити то, и ко пређе учини то, тај место укора или ссуде заслужује благодарност. 2. Кад народ онаким начином нде књазу, као што je то било при садапгњој смутвп, да би показао своју приврженост и пожадио се па злоупотребе тада je крив само онај чиновник, који се томе не успротиви и не одврати народ од опакога предузећа, а ко се успротиви тај je заиста достојан свога места. 3. Да ли су они изгубили из вида устав и може ли имати места наставвеве у таким околностима, то се вяди из извештаја судова попечитељотву правосудија писаних о томе, извештаја, о којима je споменуто у шестој тачки одтовора Вучвћева 4. Доказано Je већ довольно, да Вучићеви једномисленици не желе зла, но општу срећу и утврђење народник права, и да они за то не могу бити криви ; а да су они ма с киме водили какву опаку преписку, то није истина, као што се то може. видсти и из онога писаа Дазара Тодоровића, на које je он управио своју жадбу. о. Но коме другом ван суда приличи да отиушта или да казни преступнике! који су му предати као преступници? Само судовима припада право решавати, ко je крив а ко не. Дакле и они нису криви.

XIY. Y одбрану Симе Милутиновпћа Сарајлпје. 1. Да je полиција хтела да га преда суду, он о томе не вна; а да je једне вечери у три часа ноћи долазио к вему у квартир експедитор правосудвја Груборовић и позивао га, да с виме изиђе из куће на поље, то зпа. На позив вегов, ништа о томе не подозревајући, он се био склонно и пошао по ветова жена, која je стала подозревати угледав на улица спроћу својих прозора у тако смутно и узрујано време петоро људи, који су стајали и иешто очекивали, одевени као солдата, противила се веговоме одласку; но како Груборовпћ, не слушајући шта она говори, непрестано захтеваше, да пође и овај и опет хтео поћи, то се она стала одлучно противитп обојици, претећи да ће пудатп из пиготоља ако не отиде онога часа и тад je он отишао. Груборовић, изишав па улицу, придружи се тој петорици и сви заједно одоше некуда. Сима кад je видео то и чуо од жене, да су