Topola

422

крив само тада, ако онај на кога се жалило има привилегију да чини зло тако, да се на в не сые нико жалити; но кад на свету не би било жалбе и суда за вих, то би свакп могао да чини зло без сметве. И тако Непадовић и Велковић вису криви; клевета није могла ни вих оставити на миру; а Зубан je крив, ако je саставио жалбу противу оних, који имају привилегију да чине што je вима по воли.

IX. У одбрану Mathje Ненадобнћа, 1. Да je Матија Бенадовпћ Вучпћевад, то још није доказано судским путем; може битв, да je Вучпћ Матијевад. Кад су га бунтовници везали као саветника и яавалера и везанота доведи пред књаза, тада му није бпло дато задоволне од кдаза; после тога од кога би он другота могао очекивати задовољења, ако не од блистателпе порте, као од својета законога дара. Устав намједаровао судове, но бунтовници гоне и хватају судије, а дих не суде вадлежним путем. 2. Матија Ненадоваћ већ je заборавио какав je био передав код Карађорђа, па за то и не може тежити њему; да он као жели, да се влада пренесе на Карађорђеву породицу, што се не бп могло извршпти н кад би се вратили старини но за толу желу није могућно ннкога осудити jep се желе неможемо уклонити. Но да je он као излазио с том желом јавно и да се трудно да je испуни, то не може бити доказано. 3. Да он само за то вала да изгуби службу што није хтео ићи са квазом у Крагујевад, то je још неиввесно ; може бити даћемо по времену увидети : за што живи овде царски комисар. Дакле Матија Ненадовић, као оклеветаяи, није крив.

X. У одбрану Стебана Петровича. 1. Није истина, да je он слепи последовател света онога, о чему зна да je жела Вучпћева, и да се трудно да планово вегове извршууе словом и делом; ној он je једномшпљених Вучпћев, и све, за што се старао пзвршити, чинио je по својо жели, jep je и њему слободно да што год жели. О некаквпм плановима ВучиЬевим он не зна нпшта и већ. je доказано, да таких нема. 2. Дп се садашњп метеж није започео, он не бп оставио својега званпја, во чим су се почеле сыутде и дета стали гонитп и вређатп, штаа му je друто стајало чинити но да бежи гаыо, где се надао наћп безоласност од бунтовнпка. Колико би му помогли наши судови, видп се по осталлм који нису хтели пристати на буну па су били годени од бунтовника.

XI, У ОДБРАНУ ЂУКВ СтОЈПЋбБПЋА. 1. Да je он помогао комисији у врбовању приврженика Карађорђеве породите, ваљало би то доказати; није доказано ни да je комисија то чинила, а тако говоре о њој ради клевете. Да je он шпао уз нос својему начелвику, типе може свакп поверовати, који зна, да je вегов начелник бупио, а он да je био противан буни. Да je он чланове књажеве тамилпје грдио, пнје истина. 2. Како je народ с јесени пшао квазу, о томе je већ доста говорено, и СтоЈићевићу служи на част то, што je он хтео стати протпву народа. Оставити звание и бежати принудила га љута певола, кад су бунтовници хтели да га ухвате и да нападву на в.