Topola

429

Пввештујући о овоме ваше високо благородије, част ми je казати вам да ћу вас у своје вреые известити о свпма следствиыа која се даље у овој схвари покажу. Са особитим поштовањем и потпуном преданости имам част бити вашег високородија покорњејшп слуга. Михаил М. Обреновић. с. р.-п. JV» 1101 8 Августа 1840. Топчидер. Примедба. Неки отавови из овог писма стоје и на страни 78 —81. Овде се оно штампа са друге копије, у руском преводу из онога доба,

№ 4. Писмо српскога књаза Михаила Обреновића, великоме везиру Реуф-паши, у Јуну 1841 године.

Ja сам имао част известити вашу светлост писмом од 11 Априла ове године JV: 474 како су се они Срби што се надазе у Видину противиди моме позиву да се врате у отаџбину, и како су ону суму новаца што сам им за путни трошак послао с презрењем одбацили говорећи да им не требају моје паре. Очекивајући од Вдистателне Порте увереае, да ће се јогунство ових људи утишати, и да ће. им се заказати да посдушају заповест што сам je издао, која je написата са договором сви ; у оних чиновника који су били за то одређени од обадва висока двора, и да престану од сваког даљег противлења, ja сам имао част добити високопоштовано пиомо ваше светлости од 16 ребулсвеља ове године, којим ми јављате, да у оном сенету што сам га издао нема довольно јамства за она лица што су се оцепила од мога правительства, и да оно није довољно да би се на основу њега самог повратили у отацбину, те због тога сте заповедили да се у договору са царско руском мисијом изради други сенет у седам чданака, и изволеди сте ми га послати да та ja потпишем, утврдим мојим печатом и затим повратим вашој светлости. Како сам вољан да у сваком случају изнесем доказе моје покорности према високој Порти, као и високо поштовање према вашој личности, нисам пропустио а да не проучим овај нови сенет, премда сам држао да je ова ствар већ свршена; јер сам учинио све што су вишспоменути чиновпици ; предложили у име обадва двора а по именнце : мухаФис београцки Ђ/вмил-паша, царско-руски Флигер ађутант барон Ливен, итенерални конзул Вашченко и осим тога издао сам проклаиацију на основу овога онда свршенога закључења са реченом господом, и мислио сам да већ више не трудим вашу светлост. Пошто се разгледао цео садржај сенета што сте ми га послали, видно сам да се он никако не слаже с предлогом који сам ja имао част поднети на виооки увиђај ваше светдооти 20 Јануара ове године JV» 122, и с прокламацијом за коју сам заповедно да се објави сатласно наређењу поменутих чиновника, и разликује се на млогим местима са разлозима који су наведени у почерку тог истој сената. С тога je мени била дужност да високу Порту праведно замолим да се задовољи са сенетом што je издат 25 Марта JV» 896, који се слаже како с мојим зимушњим предлогом тако и са прокламацијом од 24 Марта; тим више што се таким начином није учинило све по вољи оних лица што су се оцепила од мога правителства, и што je лакше било да се они овим одуче од непокорности према мени и правнтедству, што су једном већ учинили. Али како желим да учиним жртву од мога потпуног права високој вољи, и како ми je на орду уважеае према блистателној Порти, ja сам се решио да потпишем сенет што ми je