Topola

430

послах, пошго сам у аему учинио неке измене у колико оне очевидно противурече првоме сенету, и с овиы враћам га вашој светлооти. Измена je у томе, што je у чл. 2 овога сенета било написато тако као и у првом сенету, заједно с тпм додатком који у турском преводу погрешно није ставлен, и шо у чл. 3 није уметут један нов додатак. Остало je све написано онако, као што ми je било посдато. Да се не би помислило да je ова измена учиаена без доволпвх разлога, хитим известити вашу светлост. за што je ово изменено : 1) Зато, што се садржај измењеног ннје подударао ни са мојвм обећањем од 29 Јаауара ни с прокламацијом од 24 Марта., 2) Зато, што je прокламадија разаслата по деломе свету, и сад би била увреда моје части, кад би у ствари нзишло нетто друто, него што je било обнародовано с мојим потписом; 8) Зато, што се онда, кад je овде био и Дивен од мене није нвшта више захтевало, него оно што je обећато 29 Јаиуара, а после објављено прокламации. 4) Зато, што никада не желим потписивати и обећавати оно, о чему се сумкам да не могу пзвршпвати. Да се не бн ова сумња учинила не основана, част ми je објаснити вашој светлости, да ja не могу дати службу тпм лвцима пре него би се нашла упражгьепа места; јер у Србпји не може битп више чиновника него колпко je одређено у уставу, и определено законом по потреби. И по томе док се не укажу празна места, ja не могу она лица која су заковптим путем добила службу, да вбацпм са службе противу устава, а да их попушш онима, који су сами оставили своја звања, п противу устава одвојили се од своје заковпте власти. При том за нашу општу безбедност треба да се напред уверило за свакога од њих, о њиковим мирном владању и послушности према владајућем законом реду, и да су •заслужпн за ово или оно зваае, да бп их после по њиховпм молбама поставили како и где за добро нађеио; а не да им одна по повратку њпховом дадемо службу као што се разуме у 2 члан. новога сенета, иа после да од њпх очекујемо да се покажу заслужни тога места. Такво припада мэнп по уставу што нам га je цар дао, и ja га не задржавам с том намером, дате луде кад се овамо поврате мучпм; зато, да би тако н те сама личности и сва осталн видели, да они добпјају службу из мојих руку као њахове непосредне власти, и без ичнје странског уплива на мене. II само би се тако могао надати, да неће више бити непокорни према мени. и да ће ми се по закону покоравати тако ja хоЬу да сачувам необориву светшьу мога достојанства, Kojy сам примио из руку мојега цара. И само тако може нестати злобе и трвења међу иартајама које су се на иесрећу одавна угњезднле a њихоао место посејала лубав и слога на срећу повереног ми народа, и можда ћемо дочекати да се ми сви сложоо молимо Богу за царево здравле Ja се заиста чудим зашго ти луди говоре да немају доволпо гаранцпје, кад сам ja, како у пздатој прокламации, тако и у првом сенату и свпма преговоримн са иоменутим чпновыдцпма, за доста показао моје благе намере према њима, и да саде нпшта друго не треба, него да они учине sopas воји потребан за утврђеае опште слоге и мира, и који ће свршити тако непрпјатну ствар, што je обадва двсра стао толико муке, Као год што им ja верујем и као што их позивам да се врате у огацбиыу; тако и они треба да верују мени, да Ьу се ja побринутп за aux, као и за остали народ, и да ћу опиыа који су пређе били у служби опет