Topola

442

сметау повратку старога Милоша. Поврет у Пачку утушен je јаким мерама правителства. А завера на време проказата, уклоаена je овакиы истин мерама, и кривди и у једном и у другом, судском пресудом добили су заслужену казан, изузимајући каативьу Љубиду и Јована Обреновића чија су имена, пзвршиодима н>ихових наыера, при даљем ислеђиваау сакривена. Извор толиких зала и неслога 1840 године улила je оним старешинама, који су недавно побегли од опасности збот откривене завере, мисао, да књазу докажу своју приврженост тим што ће да подржавају у аеыу и онако увећани појам о достојанству своме, кад je дело о српскнм изгнаниднма расматрано у Царитраду. Одбадив по савету ових великаша предлоге портине које му je она учинила у цели измирења са Србима који се надавили у Турској престолници, кказ Михаиле тим разљути отоманско министерство које да би се осветило за оваку немарљивост према аиховим предлозима, уништи нарочити уговор, који je почет још за време књаза Милоша и по коме би се Срби користили приходом ђумррка у Нишу, оно дакде изда за тај ђумрук нове наредбе које су учиниле те и Видин повуче сву трювину Туроке Аустријом, која je до тога доба била кроз Србију. У опште несдога старешина са књазем својим, осим заваде због управе, а нарочито што се тиче рачунских ствари, којеје била напуштена и која je од скора почела да се уређуЈе од како je за министра Финасије назначен способан човек из Вучићеве партаје, нанеле су српској хазни осетљиви удар како због турске трговнне на Ниш, тако н због изванреднпх трошкова Koje je правптелство морало да чини сазивајући народне скупштине, и при селеау дентралне управе у Кратујевад и отуда на ново у Београд и на издржавање нарочитог агента у Дариграду. Ствар ова која je Србију коштала више од 50.000 холандакпх дуката, улевала je наду и Аустриским атентима да могу сметати ушшву заштитнога двора у Србији али отезаае и узрок ове саме ствари нагнало je самога књаза да се са што већим прилажеаем ода државној управн и да што већма утврди ону свезу која стоји изыеЬу наше отадбине и Русије. Књаз Михаиле сватио je благодјејање рускога двора којимаје обасипао Србију, и појмио je прави значај високог покровителства које je моћно подржавадо, утврђивало и давало сву управу у његове руке, нему су познате стране плетке које су његовом оду учиниле да се лиши овп благодјејааа, па због тога се клони и најмање севке свота удаљаваља од августјешег му благо дјетеља. Сад хвала Богу Србија ужива потпуни мир. Сиутње које су реметиле њену тишину и љен закониги поредак, ж штетне последиде од њпх, биле су живи пример правителсву и народу, и учиниће да се убудуће као што се могло и очекпвати да се таке непрплике уклоне од ове замље. Јака воља п сталност младога књаза која се дојављује у ваше прилика, добре намере аегове да се- одржн правосуђе, благородан и искрено мишлеае које се све више и више јавља код aera, дају наде Србима да ће временом у a виднтп књаза вођу, који потпуяо заслужује таку уп» раву. Мирно стање у земљи дало je прилике каазу Михаилу да походи свој народ прошлог месеца Августа ж Септембра. Кааз je на том нуту свуда био сведок свима изјавама привржености и радости народа према аему, и како народ свуда предусреће и прима његове наредбе дивећп се аеговој разборитости, што пре тога већнна Срба нису могли веровати гледајући па његову мдадост. Неће бпти сувише ако овде позборпмо коју реч н о немпрнма што се десише у Нишком пашалуку Априла меседа ове године у колико се то тиче Србије. Најмањи покрети у турским областима које гранпче са овом књажевиноа, турско сумљичење и Фанатизам налази свакада томе повода од стране Срба. Хрипгћани којима je