Topola

443

судба одредила да стеву под теретом турскога насиља, у својим надама на будућносх сватда узишьу Србију за углед, сматрају наше обезбеђено суштаствоваве према виховом као неко блаженство, и не обзирући се на остало као на прилике и срества која створише политично биће Србије. Али Порта je неправедно сумвала на суделоваве српског лравителства за устанке у Бутарској због несносних насшьа. Све учешће везино у овом случају у томе je, што je оно показивало симпатије према браћп својој коју су Турци сабљом и огвем юнили, и што je једанајес хилада бутароких породида примила заједно са виховом стоком, а после их на захтеваве Портиног комесара повратида. И сад je у Србији нз разних пашалука дошло преко 200 породида хришћанских из оних истих узрока и међу тим правителство нема још никаког захтевава од турске власти да се и оне поврате, Српска je трговнна још на нискоы степену с тота, што у становника ове кважевине још нема предузимливости и још није у впх развијен трговачкп дух. Увоз из Аустрије, Босне и Румешще ылого je већи од извоза, и прва je у различним маниФактурним и Фабричним израдама, сувих плодова вина, рума, боје, масла, пиринча и т. д. и макар да у Србији има и одвише шуме, шта нише и саме дрвенарске израде за домаћу потребу увозе се као на пример : даске, клинови, обручи и просто посуђе од глине, и најзад со што из Влашке долази. Главни производи извоза нарочито у Аустрију ови су : свиве, рогата шарва, коже, мотке, сало, мед, восак и томе под. О правом ставу трговине ових предмета министерство Финандије није могло имати потпуна дата али количина вихова и број стоваришта подробно ie изложено у таблиди, која се прилаже овде написата под А; ђумручина што je закуплена од српских ђумрука у 1841 години за наплаћене увозне и извозне товаре а у таблиди назначена износи 900.800 турских гроша по правитедственом курсу т. ј. рачунајући у 10 гроша аустријски талир, који у трговини у слободноме курсу чини 20 и више гроша. За извоз народног богаства у Србији могле би се рачунати и руде гвожђа, бакра, олова, сребра, разно камеве и каменог угла, кад би оне биле обращено као што треба, али оне су сад у Србији познате само по имену и сасвим су напуштене. Истина правителство je прошле године позвало преко свога агента у Бечу, г. дворског камергера ветовог императорское ведичанства Антонија Демидова, да дође и да узме на се обрађиваве рудника под условима на која би он врло лако пристао, Али г. Демидов није хтео да прими овај предлог због саојих великих посдова. После тога правителство je хтело да за ово предузеће састави друштво на акдије, које би само позвало ивживере из Ауствије и Саксоније, али и тај се пројект нијемогао остварити. Што се типе производи којима би Русија могла да сиабдјева Србију и да утврди трговачку свезу с вом, мора се приметити, да je то не могуће због дальние руске државе и мала цена за коју Срби из оуседне Аустрије задовољавају своје потребе, сметају руској трговини да она овде конкурише са аустријоком. Прошлог меседа Септембра становник черниговске губернще стародбског среза посаде Лужков, Иван Расветајев покушао je да испита у колжко руски производи могу да уђу у саобраћај са Србима, и дошао je преко Влашке и Молавије са ситничарским еопапом, каквим се обично торбари у Русији, и видно je да су таква предузећа не могућа, без очевидне и велике штете. Што се тиче броја становника у Србији, то се још тачно незна, јер још није евршеи попис људства који je по заповести правителства почет. Но од прилике држи се да број становника има света један милион и мушкива и женскива. Зна се само колико их има што ила-