Topola

454

хайла господару Милошу или самом правителству. Осим тога бивши таз господин Милош дужан je правителственоЈ каси 6.315 цесарских дуката које још ни до сад није исплатио, и зато оба ова здаља остају под надзором правителства, док он не исплати свој дут и док се питанье о њима надлежним путем не реши. У првој тачци окривливања бивши таз господар Михаил говори, да je н>егово имање што га има у Крагујевцу и Пожаревду такође разграбљено и разрушено, то je сасвим без основа, jep у Крагујевду и у Пожаревду дравителство држи само она добра, која су само једино његова. Сва стока вегова из Пожаревца и Кратујевда послата je тамо где су његови служители такође по његовој заповести захтевали и само зато, што се није могла чувати на правителственим ливадама, и што су слуге који су je чували, морали се такође разнћи из оннх истих узрока због којих су то учинили и горе споменути служители. Па како нико яикакво здање које je припадало бившем тазу, нити каку н>егову ствар отимао и ништа није избацијо, као што се он неправедно жали, то je јасно, да je цела жалба вегова противу привременот правителства основана само на измишлотинама и зато не заслужује никакве пажве, о чему минпстарство сполних послова хита известити и ваше »превасходителство® по дужности својој. Кважевски претставник и министар сполних послова, кавалер. Аврам Петронијевић. И. Л» 31, 3. Новембра 1842 год. у Београду.

№ 13 Писмо Михаила Обреновића руском конзулу.

Ваше високоблагородије! Из писма мог од 8 овот меседа висте изволели видити, како je мени писато из Беча, да вегово преваскодство г. барон Ливен мора доЬи у Земун 19. или најдаље 20 т. по новом календару. Ja сам исчекивао вегово лревасхоство обадва дана али ни 20-г. није дошао на пароброду који je онда приспео овде; с тога сам мислијо да мора бити ма какав узрок воји je задржао вегово превасхоство. Moæe бити да води какве преговоре са императорско-краљевским-аустријским двором као што сам и чуо; као год и то, да ће у комиспји барона Пивена имати учешЪа и г. барона Хусари аустријски дворски саветник и царски тумач. Ако што извеснпје дознам о доласку барона Дивена или о чему другом што je с овнм у свези, то ћу известим о томе и ваше високоблагородије. Јуче je овде приспео пароброд из Цариграда и на вему Ри#ат паша, послании блистателне Порте назначен за Беч. Осим Ћамил-паше посетпјо га овде ВучиЬ и Петронијевић, с којнма je он у кавани која се зове »Беызл* више од два сата разговарао у нарочито затворенај соби, а на вратима су били намештена два солдата; а при растанку Рифнт паша je лубазно погладио Вучића по лиду. Ja сам такође посетијо Рпоат пашу на лађи, и он ме je ппимијо доста учтиво. У тај исти дан и на том истом пароброду вратяла су се из Цариграда и два члана моје депутадије: мајор Петар Поповић и начелник оделења Јован Никодић.. Од свега најважније и најпријатније ми било, кад су ме они уверавалп о очинском старању г. Бутенева према мени и пострадалих мојпх људи. Природно правдолубије његовог превасходителства и жеља, да у мојој отаџбини влада законптп ред мени je доста позната. Али при свем том ja морам и то црнзнати, да ме je ваше високоблагородије у томе више потпомогло, него сва моја писма и депутацпје у посланство. Ja би желео да би и сви мејп ближи сродниди тако пскрено радпли за моју ствар