Topola

460

Уокичког : Павле Рукић из Бачина; Стеван Божић Каране; Никола Седан Кремана; Периша ДрашковиЬ Пријечка и др. Ђаљевског: Живко Јеремић из Зеечке; Обрад ПавиЬ. Лознице, Иван Гочевац Драчински; Мидосав Јовнћ Брела и други. Лодринског : Гаја Васић из Тршића; Павле Тошић Клубача; Никола Алексић Завлачке; Марко СавиЬ. Дикота и др. Шабачког : Петар Тошић из Липолика; Миша ГлишиЬ Владимира; Јован Гурић Добрића; Ранко Рооић Дубљане и остали. Осим ових потписани су на просби и прости сељади ; седам из београдског округа, пет из смедеревског, седамнајест из ложаревачког, петнајест из крајинскот шест из црноречког, шест из гуртусовачког, шест из алексиначког, седам из ћупрнјског, шест из крушевачког, шест из јатодинског, шест из крагујевачког, шест из рудничког, шест из чачанског, шест из ужичког, седам из подржнеког, шест из шабачког. Света потпиоа било je две ста седамнајес.

№ 17. Писмо цара Николе I. султану Абдул-Меџиду, 10 / 31 Октобра 1842 године.

Усред ошптег нереда, којн je успех буне у Србији створио, долажем велику ваяност на мудро и паметно закључење, нога би отоманска порта била склона прихватити се као средства за окончање тако неугодяог стана стварж. Писма мота посланика у Цариграду, у којима ме опширно извештава о разговору, који je имао са минжстрима вашег ведичија, гласе да се висока порта решила да неће ништа пренаглити и да ће се сатлаоно закључдима уговора, споразумети са руским двором о нужпим ыерама за одржање законог реда у Србији и престанка великих неправда, које je дрокост бунтовника нанела суверенским правима високе порте и правима, која су Србији дата свечаним уговорила. Најживље одобравајући тако паметно закључеае, срећаи сам, велики имоћни царе, и овом приликом код вас наићи на још један пример благородних осећаја и чистих начеда, која je в. п. вазда показивала у пријатељским одношајима који нас везују, као што je В. В. ж у скорашаем догађају са кнезом влашкжм један такав ж важан пример показала. Жедећи припомоћи да се изврше намере В. В., заповедно сам барону Ливену да иде у Србију, те ту да прибере обавештеаа о правом стаау стварж, па онда да право иде у Цариград и да В. В., као кад би било менн самом, поднесе савеотан извештај о свему што буде видно, и затим да се договори са Бутеаевом и минжстрима В. порте о мерама које ће се, по општем споразумлењу, предузети наспрам Србије. Но баш у времену кад je Лдвен хтео доћи, дознао сам да je висока порта на један мах изменила своје закључење и жотврдила новог вдадашЈа, кога су изабрали онп, који су били толпко дреки назвати се представннцима народа српског, и да je ово ново закључење моме пооланику званично саопштепо писмом Реиз-Ефендије. Не би одговорио дужности правог и нскреног пријатељства, ja велики и моћни цар, кад би вам прикрио осећаше дубоке туте и чуђења, које ми je произвело такво ваше закључење. Тешко ми je било видити, да се султан удалжо од онота, што опредељују изречни закључци ж уговори и да je заборавно прнзяата права државе,