Topola

464

Швапски које je као змије около себе сакупијо да нам срећу нашу трују, уклоните нас испод крила и одбране рускота дара и наше браће Руса, јербо му je пре неког времена дар Никола —дознавши како варварски над нама влада преко свога посланика кааза Додгоруког напоменуо : да се већ један пут оканк злочжнства, да народу правицу изда и да се о срећи народној стара; јербо иначе као недостојни владаод биће лишен од народа свог достојанства, По овоме случају дакле о браћо Срби! наумио je он сад још озбиљски радити да нас покровителства рутког лиши и ради боље сигурностн у томе, позвао je он; опет по савету отровних бегунада крвне злотворе рускога дара, паклен народ Енглезе себи у помоћ, но ево сада све једнако шурује а мути, као ђаво по паклу са Енглеским конзулом бавећлм се у Београду Одгезом, да нас помођу силпих дуката што брже од Руса одепи и тиме о куку браћо ! напгој народности да гроб ископа. Но жив je Бог и наша срећа јуначка, и живи сујош наша браћо правоверие старешине српске, а ако има ко није поавоверан то Бог яека му маглуштину са очију скине, да увиди пропаст српства пред собой, и с браћом се сдружи ваљада неће допустити наше мило отачаство до напасти; ако само ми о браћо Срби?,сви јединодушно, дочекамо нам долазак устава из Царнграда, сву снагу употребимо опроотити се Мплошевог самовластва и тиранства, —да примимо оне законе, söje нам премилоетиви наш покровитељ дар Никола и светли султан дају по којпма ми хоћемо зајиста братску слободу и срећу уживати, да тражиио од нашег досадааег страховитог спахије Милоша, о свима толико годишљим безпутнпм делима рачун и одговор неправая, па онда ако жели Енглеза, нек се тепа к љима сам и без обзира, пут му je на све четири стране отворен, док јарост наша меру не предузме?! да! задаћемо страх и смрт свакоме, којн je општој срећи протпван. Тако браћо ! а не другојаче да учинимо, тако нам живога Бога ! и тако нам свете крви наших праотада проливене за нашу слободу, ако не желимо заслужим проклетство од наше браће, наших синова и делог српског потомства. Ваш истпнити и верни брат Србин. У почетку 1889 године. 11. Христос васереое! Срби браео мила! Погледајте овамо и приступите да вам нешто откријем, које ће морати тронути срда сваког правог Србина. Ноћас око по ноћи прођо покрај оне виооке руско-конзудатске мотке. Плача достојнп данашљи догађајп и морална пропаст Србије испуњаваше моје срде. Усыотривши ону мотку преоблада ме још већа жалост, нека потајна сила рече ми: не сумњај! погодио си! станп те питај! Ja се зауставим и почнем овако мотки говорим: s Motko шарена! шарен не био ти велики дар, кота овде престављаш! Срамота и неправда, коју он данас у Србтн чини, тако je велика и сваког покривала лишена, да истина п правда за осветом к небу ваппју. Кажи мп пскрено шта ћу те питати; говори не оклевај! Спњи камен мора се данас растворим и језик и говор добпти. За сад нећу да те питам : зашто ти изневерп Еарађорђа 1813, наговоривши га да преко Саве пређе, а српску браћу свирепству он дашњи крвожеднп непријатеља остави, н>ему пак за то СрбнЈе повратак на књажевско достојанство остављајући, које испунила ниси, него си та послала 1817 у Србпју да га Милош Обрен. пустахијски убије. Ни то нећу да те питам: зашто га Русија као свога генерала барем де освети него je напротив његов п млогп друм славвпјих убдцу и дивљу звер 25 година као поглавара Србије трппда и цотпомагала, да беднп народ у варварству глу-