Topola

478

сваком поједшом грађанину припадају, и бити ставлена у положај инФамије тиме, што не може бити избирачем? Јасно je да така недозвола руши спокојство и права. б) Бивши под истратом и политички затворени али не суђени ж неосуђени, једино због тога су морали бити кржвцн што нису делили туђе мнене које je после реводудије и господарило ; али како сад предстоји законити избор то једнако мишлење није прљотина, но потреба за доволан н определен број гласова при изберу, иначе престаје и појам и потреба избора. в) У самом земалском уставу јасно je казато, да се прирођени Србпн ни чим не разлинује од урођеника јер као већ са добивеним грађанским правима може ce нима и користовати, оснивајући се једино на место рођења значило би противуречитн свакој постојећој теорији, јер ми знамо, да их je веома млого, рођених у туђој земли a врше највеће дужнооти у Србији и сада; па како се сад рођени на страна противно свему томе изклучују из општег грађанског права, то je јасно, да у самој стварн не влада устав, шта випхе ни вид ма каков закона, но некако насиле. г) Зајиста je жалосно, да евн опасни саданем т. J, Фактичном реду, морају бити истиснути из реда избирача; али једној су партаји опасни сви луди који друкче мисле; није ли по томе јасно да противница желе да сасвим униште противну страну, сами чине избор не могућим, угушујући разна мнена у самоме зачетку. д) Шта више и то определена по коме се исклучују из учешћа у набору сви они, којн су учинили ыа какав лреступ, не може се яржмитп о тога што ми незнамо ни једнога између нас који je у каком преступу, ако се још назнва преступ и противно политично ыишлене. Сва горе речена притеснена, ако би могла важити као правило за избор онда она би морала бати обвезана како за једну тако и за другу страну; и с тога кад би се помеяутим претпиенма обуздале обе паргаје, ако би се најзад узајамно уклонило опасности за сваку партају, онда у Србнји или неби никог остадо, или би остале само жене, деца и нима подобии. Али срећом противници су према себя прешли у другу крајност и задржали уза се таке повдастице, које кад би биле примлене за правило, онда бя се опет сва земла осетяла да je у затвору и избор се не би могао назвати волом народа, но проглас страшнога суда; jep по повластицама које су нима у воли, за сваку реч о сдободном изберу терају у затвор ; по тим истин повластицама, шта више и неки од них, који су истиснути високим дворовпыа као најопаснијп за државу т. j. ВучиЬ и Петронијевић остају у ној. од којих нас може сваћи и на сваки начин очекује опасност, што се може видити и по томе што се они не иокоравају ни царском решену које их тера из земле него остају у ној, а после и сви чиновници чувају власт и с тцме одржавају своје везе и бунтовннчку снагу у непрестаном делану најоиаснијим начином за нашу будућност. Карађорђевић. нпје сбачеп за незнам какав доцнијп преступ, него je престао бити кназ зато, што то није могао бити по самом начину избора свога у почетку, а с ним су требали да падну и све дошавше власти, из иегове политичке ништавости, jep ако je пало начело, то треба да падну я резултати по том начелу. Колико се може вядити из свега ниховог рада, јасно je да они не дају нвкаквог начина за слободно размишљаване, тако ако потледамо како они познвају народ, који je више од девет меседа притешнеи у својој олободи, да нскаже своју волу за четирп дана, коју волу он не сме и не уме да искаже ; то ће бити јасно да они иду на то, да у колика не би народ могли поразити велика сила што je на страяи Вучића, ни сила апшена и боја, ни насиле целог оставленог бунтовног управленца које само нзбира на скупштпшг, да у толико на чиновнике оруђе Вучића даду