Topola

483

стражу, тада je баш та гарнизона војска, која je по војеном уређеву добивала много ыаву плату, распуштена била својим кућама на отпуст, ина вено место за одржаве караула, најмлени су селани, који су под именом плате и тајне подиције однелп толике суме новаца, од које би се могло с већом користи за отачаство, издржавати цела два баталијуна регуларне војске , ако не и више. Привременим правлешјем било je одређено да се код књаза баве четири ађутанта с платом из народне касе ; па у место четири правителство задржава пет, и то онда кад ни једна канцеларија нема доволан број способних чиновника. Осим тога гледајући на личности неких чиновника, дозволава се некад јавно а некад тајно, да се користе много већим издржававем, нежели као што je то прописано. Тако Алекса Ненадовић који je без правнтелствене изнуде оставио зваве секретара у Совету и додат књажевској свити у својству ађутанта , у место 500 талира које он као капетан требало би да добија, он узнмље и сада секретарску плату по 700 талира. Тако и сам Совет не обзирућп се на иважевско решеве по коме je Венијамину Розмровићу определено само за привремено одправлаве дужности млађет секретара у Совету да добија плату по чданку о плати, 600 талира, не престаје захтевати за вега 700 талира. Тако чланови варошког и окружног београдскот суда, којима je по уставу опеделено по 950 талира, по некой личном уважеву добијају сви без разлике плату по 550 талира. Правителство наше желећи да узвиси пред светом славу народа српоког, да очува и брани права и слободу земле, на коју су неки здомишленици напади били различним списима, дошло je на мисао да по предлогу Максима Симоновића уреди још једне новине под насловом Улак (курир) и веном редактору определи годишву плату од 400 талира, као да се бајаги народно благоставе и слава утврђује плаћеном новннарском хвалом, а не учивеним делима. Паи овај мали ванредно определен расход, яще био доволан. Правителство наше и без тога не пмајући нужвих чиновника који би били способни да отправлају правнтелствене послове, уговорило je с Јованом Хацићем да му издаје као пеком чрезвичајном сановнику или советнику, плату у 500 талира више него и попечителима или вицепредседнику Совета т. ј. плату која износи 3000 талира, за коју би се могли добавити из Аустрије три човека, споообнији у послу, и дававу савета и који би знањем својим допели више користи отачаству нашем. Ево више од по године дана прошло je како г. Дазар Зубан настава у Цариграду без икакве нужде, и како je њему не мотуће да се лрође с платом што му je одређена као члану Совета, то му се даје још 600 талира годишве, и тако и та сума иде на штету правнтелствене касе, јер он тамо живи без икакве цеди. За вођеве дипломације с Портом послат je тамо Алекса Симић као привремени капућехаја, који као што нема определену плату, опуномоћен je да у нужди и потреби учини толики трошак, колико он за добро naije. Таким начином, у сравневу до сад учивених (Симићем) расхода за ово кратко време, попечителттво Финансије уверило се , да се годишве издржаве капућехаје простире до 300.000 турских гроша, дакле прећиће и оне велике суме, које троше заступници великих држава код странах дворова. Најзад, корист je народна изискивала да кваз наш пропутује по земли и народу. За то су биле потребив велике суме новаца, и народна je каса с волом учинила ту жртву за благоставе отачаства. Скупив у Једну суму све зиатнпје трошкове који су се почели од прошле годишве јесепи па до сада, Совет се може лако уверити, да ови велики трошкови превазилазе више од половине обичне расхода