Topola

485

Аустрпјскоме дравителству дојиста je непријатно, што су учесниди те побуне, газећи закона наређења, која постоје на нашим гранидама у односу саобраћаја са туђим вемљама, могли добити средстава помоћу којих су напали на Србију ; иза то ћ.е по свој вероватности наређено бити да се строжије поступи са онима императорско-краљевскнм поданидима, soja буду участвовали у том послу с намером или без ве, после кота следоваће законита казн као што je већ познато попечительству иностранпх дела из оннх предузетнх мера, којих се приватило у том истом случају потроварадинска погранична управа. Ону жельу коју ми je српско правителство изјавило да се у потове уклоне овакви догађаји, — ja Ьу претставити већој власти, и употребиЬу све мере од моје стране за то, да би помогао кважевском правителству да се очува друштвени мир , што je сагласно како са мојнм инштрукдијама тако и са трактатами, али не могу да не приметим на оне жеље што су исказате у вишереченоЈ нота и које славно попечптељство рачуна као задоста јаким да отклони свакп немир, ако се предузму мере, које оно изискује Пре свега побуна у поменутим окрузима не може се приписати само нападају са границе, јер у самој нота, у којој je разложен тај догађај , споыиве се помоћ важних лида и многих зломишљеника у самој Србији, који су били наумили да потпоыажу бунтовнике у освајаву Шапда и Дозниде, тим пре, што ce no истој нота говори и о једној народној томили од 500 луди, који су се сакупили у подринском округу за тако кратко време, које кад се сравни с оним што су 34 човека прешли преко Саве може се сматрати као семе бачено на плодну земљу. Дакле већл део средстава да се предупреди буна била je у нужним мерама које je валало предузети на сопственој српској земли. Појединим жељама које су биле нзјављене у разним нотама, упућене како на земунску вејену управу тако и у овај конзулат, свагда, у колико су оне биле праведне и основане, давато je задоволеве, не само на хартији , као што се изволедо изразити славно попечителство, него и у самом делу, иja ћу навести овде за доказ томе само она наређева од кад сам ja овде радио, у след жеља изложених у нотама од 12 и 16 Јуна и 8 Августа под JV» 1038, 1082, 1145 и 1497 од којих je прва иыала ту последиду што je 'Ворђе Христић отишао у унутрашвост монархпје, трећа одлазак архимандрита Марковића преко Темшвара у Свету Гору, а друга у четвртој преписди, која се идо данас води с вашим властима о Алекси Анастасијевићу, који се издаје за грађанина кралевско-угарске слободне вароши Пеште и живи у Земуну са уредним пасошем. Удалававе од границе једнога лица , које се чини подозревајуће у политичком одношају, не може се свагда потпуно извршити , и тако лице може свагда одржавати одношаје са својим једномишљеницима шта више и из најдалег места и бе икаквог знава власти о том, jep се пасет не тражи свагда у унутрашвем саобраћају, у чему би могли бити ограничени само српски бегунци а никако императорско-кралевски поданици, од којих се тражи пасош, затварају и осућују само по Формално доказатој виховој кривиди. У останом слобода саобраћаја у императорско-краљевским гранидама одавно постоји, а у таким случајима као што je н. пр. био узрок садаве ставе ствари у Србији , и сами чланови дапашње владе користовали су се том сдободом. У опште императорско-краљевском правшелству чини се да не бд одговарадо веговим сопственим интересима кад би оно отраяичавало тај саабраГај и личну слободу својих грађана до тог стелена, као што жели славно попечитељство, и како нема наддежних прописа о томе, онда je не могуће потпуно