Topola

494

8) Књаз je погазио §. И устава који говори, да се никакав данак не може узимати од народа без претходног одобрева совета; али зет кважев лопечитељ внутрених деда, Николајевић, званично je наредио, у сатдасију са веговом светлости, тајнлм диркуларом на окружне начелвике, да извршне масти скулљају у народу новде за споменик Карађорђу што je народ и учинио с неюдован>еы. Совет je и противу овога протествовао, ади и овога нута протест je остао без сваке пажве од стране књажеве. 9) Кваз je погазио правила која су уставом и законима ујемчени за судске власти у Србији. §. 44 устава говори, да никака вдаст нема право да се меша у судске послове. Али кваз, преко свога попечитеља правосуђа, принудио je врховни суд, у Августу 1857 године да измени своје решеве, којим je било дато право некоме Видоју Ивковићу да се може из слободе парничити са окружним начелником Трипковнћем, и натерао je поменути суд да изда другу яаредбу, по којој je Видоје Жвковић ыорао да очекује решеве по његовој тужби у затвору и оковима, у цели да га тако лиши сваке могућности да се из слободе брани противу окружное начелника Трипковића, рођака књажевог. 10) Једна жена оптужена што je хтела свога мужа да отрује, била je по наредби суда уапшена, али кваз, преко министра правосуђа, заповедно je суду да je пусти на слободу док се не оправда. 11) Рудничкп првостепени суд оправдао je једнога чиновника кога je кваз хтео да окриви зато je вег. свет, заповедида да се сви чланови даду под суд, и они су сви изгубили своја звава. 12) Једном je кваз дао под суд све чланове апелацијоног суда за то, што су се они усудидп да један параграф закона разуму другие, него што je било по вољи вег. свет, и сви чланови суда били су ооуђени, премда je у другим жадбама тај исти параграф кваз разумевао у том истом смислу, збот кога je пређе дао под. суд поменуте чланове. 13) Кваз je често задржавао суђеве над преступницима и ослобођавао их, тако да су се ове ствари вршиле без ислеђева и коначяог решева. 14) У ствари завере противу веговог живота, кваз je погазио §. 65 устава по коме полицајна власт нема права никога да држи у затвору више од 24 сата заверенике je држала впше од 24 дана, и у место да их преда суду као што то закон захтева она им пошље два плана у затвору, гди су их и испитивали, и гди су и суднје и преступници заједно били под војеним надзором. Такпм начином кривцн нису могли шта впше ни преко прага прећи, а чланови који су одређени за испитиваве, морали су сваки час да иду у дворац кважев да од вег. свет> добију настављење у овој ствари, које je и данас за свакога остадо таЈна. 15) Он je погазио уставна и законска наређева о личној слободи и безопасности грађана тиме, што je бранно хрђаве и гонио невине. Тако je настао, да један свештеник буде осушен на 12 година затвора зато, што ce je у жалби но због слабог дохотка непристојно изразио; ау то исто доба ослободио једнога офидпра Ћирковића кота je војени суд осудио на смрт. Hajnpe je кваз заменуо смртну казн са 6-то годишвим заточевем, после са 6-то недељним затвором и најпосле Ђирковић буде пуштен на слободу. И то онда кад je тај ОФидир у сред дана сукобив на улиди девојчиду од једанајес година одвео у башту и силовао, од чега je после и умрьла тог пстог дана. Свештеник за дрзак израз остао je у таввицп 12 година, а ОФидир за зверско гажеве невиностп користи се слободом противно закону. Гадно правосуђе !