Topola

Песма врабаца. (прбгризли ОНИ ЈЕЗИК !) Ако пође ка што ј’ пошло, Пође л’ само даље тако Шта ће бити ? Куд ће стићи ? Погодит’ је врло лако. Свет ће тећи својим током Куд га бољи дани зову, Ал ће врапци с туђа крова Запевати песму ову: „Жив, жив, жив! жпв, жив, жију! Круцинали! Азебата! Што је лепо, баш је лепо; Била једном до два брата. Љубав, слога, то је њино Било благо свеколико; Љубила се до два брата, Љубили се, као нико. Ко је кога љубит non’o? Ко то пита, ко то мари! Ко је кога љубит’ доп’о? 0 том ћуте кронипари. Љубав им је била силна, Одолет’ јој не могоше; Од милоште до два брата Један другог поједоше. Истина је, нпје шала, Појела се до два брата. Хахахаха! Па сад нема Ни Србина нн Хрвата! “ Кад то врапци испевају С туђа крова, с туђа плота, Публика ће да им тапше: „Das ist lustig :“ „Ве szep nota!“ 3-J J.

Чуда ради, Чуда и покора, а и сномена ради, као год кад повек нађе неку необипну гнусну бубу па је остави у спирит, да је сапува, тако н мн доносимо једну, од речи до речи са мађарскога преведену песму, да се види каквог је одушевлења цвеће бујало на пештанском парнасу у оно време, кад милиони суседних хришћанских народа дигоше очајну заставу ослобођења од најбруталнијег тиранства. Де си, Петефи, да ту песму прочиташ, па да им ти кажеш како се то зове, чему ми не знамо дати имена! Ево те фамозне песме, којој је наслов „Сновиђење 11 : „Ох кад би могло доћи оно, што желимо да дође, а кад се замислимо и засањамо, што и верујемо да ће доћи; предочи нам се зора величине нашега народа, зора старе нам славе, ми огњем горимо читајући нз ње наде срца нашег. До сада увек говорисмо: као мало

острво у океану, тако стојимо ми у великој Јевропи, без брата, без рода, сви нас гледе као странда; а сад ево осећамо, да имамо једног брата, који је наше нарави, наше судбине, који је миран у мирно доба, а горостас у време оиасности! Даклем имамо брата (Турчина), који нам је у свему раван м; кад би се он слио с нама у једну целину, па да Мађар и Турчин буду један народ! народ који би говорио једним језиком \ који би се молио једном истом богу"), који би љубио једну исту домовину који би имао само једну цељ: да се умножи на четрдесет милиона! ђ Какав би био онда овај свет! е )убезекнула би сецела Јевропа 7 ) и као поклоници сунца тако би сви ногледали на исток; ловили би нашу милост (kegyelmimket), унили бинаш језик, дивили би се нашој памети s ), певали би наше песме 9 ), и прво место дали би нам у своме гордом концерту 1о ; . Песници наши не би се више рађали под зловољом судбине, песме би њихове будиле милионе на дела, наупењаци не би поред својих књига скапавали од глади “j, уметници наши не би морали ићи у туђе земље, и у домовини својој могли би стећи палате 12 ), могли би живити у богатству и слави! Сиромаштво рађа хладнокрвност, а меценско сунце добива своју топлоту од богаштине; богаштина из малога бокора подиже палму до неба високу. Само онај народ осећа шта је то слобода, који не завпси ни од кога, који сам себи кројп судбину 13 ). Тај народ оваплоћава снове великих духова. Орао у кавезу заборави летити; и залуд ће рађати орлиће. Мора да куња у узаном простору осуђен на тужан неми нерад; s а кад орао нпје у затвору, онда свп дркћу од његове моћи, поштују му се заповести, признаје му се држава, земља га признаје за својег господара, док он високо под небом лета. Ох! кад бн дошло то што желимо! ал | верујмо да ће и доћи ж ишмекивајмо сунце великога ујединења (са Турском)! Онда бн тек била велика „хиљадугодппња светковпна“, онда би к нама долазилп поклоници и поштовапи са свих страна 14 ); ами би били први добротвор овога света 15 >.“ (Вндн елику на другој странп.)

У) „Mindenten. eqyforma velilnk“. E па чеотитамо!

2 .) Ошџелдум сабадшлгум! Баба џил папршсШг! Јаша шок болондок! 3 . Ала ху! Ала ху! Ала Ке се хукати још n већма!

4 . Лагано да не чује г. козма!

5 .) Ох, скромнежеље! Па још кад бп се Словенн хтели умалнти ua 40.000000 управо бп бшш једпаки.

6 . Но то би запота вредно било видетп!

7 .) А зар не би онда био цео обот Азија?

8 .) За сад ћвмо се дивити нечем другом.

9 .) „Бир џанум, јај де saj !“

10 .) Наравно, шш прво меото или ннкакво.

1 .) Благо вашим научењацима, ако te гладни чекатн док ux Турцн ue наране.

12 .) Кад бн чивутин хтео аконто тих палата већ сада да им што Формуоује. Ала би то добро бпло!

IS .) Чујемо. Не знам чују лп п Хрватн.

14 .) Да вас пољ) бе у мамузу.

15 .) Препоручујемо се у височајму милост. Ако нам што устреба знамо на кога ћемо се адресовати.

НЛУСТРОВАНА РАТНА КРОННКА. СВЕСКА 111.