Topola

Самртна праха пре и олова!“ .. Јел’ доста крвп ? ... та бити неће Док једне г.таве имаде псеће Соколи моји: з а ошт р е нож е! „Помози боже“. . . . Ко море кад се ветром понесе Па стени основ еилно потресе А стена сине суповрат Дубоко . . . у не врат, Е тако муње са крша с.тазе П кољу, даве, и секу, газе, Падају турци ка да су мрави . . . П буја . . . буја поток крвавп Хпљаду глава већ се котрља Па погап-крвљу кршеве прља .. . . . . II скрхаше се ђавоља трага

И војска турска, и турска сила Плећа је дала, да спасе главе Из црна кланца, Дуге крваве Што Муктар-пашу, пашу поноса Убојног срама жигом жигоса. VII. На западу је сунце клонуло II све је дубл.с . . . дубље тонуло Тек само врси још су горили Још су их зраци златом бојили Блистајућ’ по ти крши поносни Што првог пута беху радосни VIII. II преста рика топа громовних И преста пљусак зрна оловних

И поган-крви усану вир, На разбојишту поноћни мир . . . По стрми крши дух је ишао У крвав-кланце доде сишао Крај крша једног махом застао II неке резе чудне резао. Громи му беху вешто реза.то А мачи љути реза мазало, Муњевни севи лепо боји.то, Са мрком крвцом што се спојило. И данас стоји тамо каменик Убојне славе српске помепик II оне резе, што их урезо У вечну књигу, што је зарезо Уз муња сев, уз грома јек Деветнајести век! Јова Јоцић.

Еако чжја руда. Отворпла се недра Бреговптпх Урала, II сама земља тврда Русима помоћ дала. II дух уралскп скочп, II руској браћп рече: ~ Док су вам де.та света, Сребра вам мањкат’ пеће! Помозте сужном робу Да ланце с погу стресе, ПомозДе своме брату Да скучп своје оесе! А сребра мањкат’ неће, Не жал’те само труда, Урал вам ево пружа Седамнајст нових руда!“ II гле чуда, п гле чуда, Кад је турска руда Ударпла у брег (И Газија бега) 0 гле чуда, о гле чуда, Онда р ус к а р у д а Удара пз брега.

Ga Герзелеса впчу Мађарн пз свега грла кроз шпрахрор: „ Мегај, Муктар-паша, мегај ! Мегај, газембер, мегај!“ А Муктар-паша пм у трку одговара: „Ма се ви кодико деради, ја не могу брзке бегати. Носовж у опасности. „Опет један нос паде жртвом свирепе нечовечности! Опет један доказ да Турци имају право ако вешају, секу и мрцваре велико и мало!" Тако би од прилике трубиле немачко-мађарске новине, да је тај нос лао од ножа црногорског. А сада се ово обезношење доноси као шаљива нотица. Јер тај нос није пао у Црној Гори ни на бојном пољу, него у Мађарској (у селу Топољи) и у мирној кући. II није одсечен мртвом човеку, него живој жени. Није га одсекао непријатељ непријатељу, него муж својој верној супрузи; а није га ни одсекао, него га је одгризо; и то не из освете, него из љубоморства. Бадава, тек је велика разлика између цивилозованих народа и оних српских дивљака! ћира. Шта је ново, брат Сппро? Спира. Чујем да су Руси отелп 700 џакова ппринџа ћира. Та окај се пиринџа, то јс сптниж, знашли ти што крупније? Спира. Зиам п то. Ономад су стигла 44 крупова топа у Грчку. А крупније што од круиових топова за сада не зиам.

ШГУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКЛ. CBF.CKA 111.