Topola

п утврђења, п служпо је, тако рећи, као логичкп развој Тотлебеновога плана. Нпшта случајно, нпшта пренагљено. То је било у толико нужнпје. што су Руси имали пред собом не каквога незнатнога противника, већ изреднога војсковођу Османа, којп је имао врло веште п даровпте пнжињере. Сам генерал Тотлебен рекао је, да сматра за част, да се борп са таквпм протпвнпцпма. Ланац рускпх шанчева и ровова, што је обавпјао Плевну пре Тотлебена, бпо је неједнак п неуредан. На једном месту пзмпцалп су се рововп п шанчевп јако напред; на другом јако заостајалп натраг. Тотлебен је све то изједначавао п поравњпво, те је тако опсадна лпнпја добпла неку правплност. II у бомбардању Плевне уведен је некп ред п правплност. Тотлебен је у многоме променпо п сам расположај батерија. Неке је батерпје прпб.шжпо турскпм положајпма, неке је опет уклонпо и пренео пх на друга места. Пма тачака, на којпма пре нпје бпо нп један топ, а сад нх има по десетак, али за то опет на другпм местима, где је пре било по 15 —20 топова, нема сада нп једнога. Све су батерпје сад морале тачно да пзмере отстојање тачака, у које ће битп. Случајнп метацп од сад нп су впше пмалп места. Све су батерпје биле свезане телеграфом п све су добпјале наредбу сваки дан на коју ће тачку пуцатп п са колпко метака. Дејство топова било је концентрпсано. Ио 100 п впше топова управљали су своју ватру од један пут на један једпнп непрпјатељскп редут, посппалп га тучом граната за неко време, па се онда на један пут окреталп другом редуту, п то увек тако, да непрпјатељ нпкад нпје могао уватптп рачун, кад ће се на којп редут просути овај страховптп пљусак успјанога метема. Тотлебен је променпо п размештај војске. Велпка погрешка генерала Зотова u Крпденера бпла је п у томе, што су обадва своја корпуса држалп у i бојној лпнпјп, сабпјене по рововпма. Војнпцп су били начпчкалп ровове п тако образовалп сабпјену п дугу лпнпју, алп је то опет бпо кордоп без ре- , зерве. Тотлебен проредп предње линпје, поставп ј предстраже, а осталу војску одведе назад п улогори је по згоднпм местпма у околпцп, недомашнпм за турске метке. Разредпв предстраже, Тотдебен заповедп, да се ојачају пзвпђења. Што су пре вршпла | чптава оделења војске, збпјена у каљаве ровове, то су сад предузела лака п мала пзвпднпчка оделења, која су неуморно обпгравала једнако целу предњу лпнпју. Уведен је п један нов посао пзвпђање ноћу. Одважни офпцпрп добпјалп су паредбу, да се провлаче у бојну непрпјатељску линију п, да осма- \ трају турске положаје п утврђења п да тако скупљају тачне податке. Тако псто предузете су мере, да се војска боље одева, обува и хранп. У то су ! време пристизала поткреплења пз Русије, па се генерал Тотлебен побринуо и око тога, да се тпм потвреплењпма попушг батаљопи плевапске војске, којп су 30 августа, јурпшући на Плевну, бплп јако проређенп.

Тако се постеиено припремала правилна опсада Плевне; жељезнп колут руске опсадне лииије све се више и више сужавао. Осман је предвиђао, да се овај ко.тут може брзо око њега склоппти, с тога похита, да још једном увуче у ГГлевну што више хране п муниције, док.те га нпсу са свим затворили. То му је сад било у толико лакше постићи, што су Русп били поглавито заузетп припремом на десној обали реке Впда, око саме Плевне. Сем тога, Руспма још нпсу била стигла сва поткреплења из Русије, те с тога нп су могли изасдати тако јака пешачка оделења за Впд, да би могли зауставитп Шевкета, који је од Софије бпо кренуо доста јака оделења, да с њима пропрати транспорте хране п мунпције у Плевну. Ми ћемо овде показатп, како је последњи пут снабдевена Плевна с храном. 111. Последњи залогај. Од кад су се Русп појавили под Плевном са повећпм силама, а нарочпто од пада Ловче, Плевнп је остао у главноме само један јединп друм, којим је могла довлачити храну, муницију п поткреплења. То је софпјскп пут, који у југозападном правцу од Плевне водп преко Етропољ-балкана у Софпју. Да бп транспортп за Плевну пролазили што сигурније, Турцп су на овоме путу подпглп на пеколако места доста знатна утврђења, те су транспортп уз добру пратњу безбедно моглп ићп од једне утврђене станпце до друге, п у случају напада руске каваљерпје увек су се моглп згодно повућп у које од овпх утврђенпх места. Таквпх утврђења на софпјском путу било је неколико. Најзнатнпја су бпла утврђења код Орханпје, северно од софпјскога пута, где је Шефкет-паша бпо подпгао чптав утврђен логор, куда бп се, у случају нужде, могла згодно склонпти п сва Плеванска војска, ако бп била потпснута из Плевне. Даље, у правцу Плевне, бпла су noдпгнута утврђења код села Телшпа (Азпсп) Горњега Дубнпка као и пред самом Плевном, код Доњега Дубнпка п око моста на рецп Впду. По свпма овпм утврђењпма бпло је како кад, према потребп, омањпх и повећпх гарнпзона, којп су у случају нужде прптпцалп у помоћ транспортпма, којп су из Софије пшлп за Плевну. Такве су бпле мере, што су пх предузелп Турцп, да осигурају свезу пзмеђу Плевне п Софпје. Русп опет старалп су се, да ту свезу прекпну и да Плевнп пресеку сваки прнток у хранп п новпм сплама, како бп је тако што впше ослабплп п што лакше савладалп Но како Руси још нпсу пмалп око Плевне довољно војске, с којом бп моглп п Плевну држатп у шкрппцу п опет с јакпм оделењпма стално заузетп софпјскп пут, подалеко од Плевие, то су се моралп задовољптп, да преко Впда на софпјскп пут пзашпљу само коњпчка оделења, која ou пзненадно нападала турске транспорте, отпмала нх п у опште пречпла свезу пзмеђу Плевне п Софпје, а опет се нпгде не бп морала настањпвала стално u пзлагада се опасно-

ИЛУСТРОВАИЛ РАТИА КРОППКА. СВЕСКА IV.