Topola

стп, да дођу у сукоб са главном турском сплом, што је бпла у томе крају, п што је могла у случају потребе пспастп и из саме Плевне. Управо ова коњпца требала је да буде свуд п нигде, да удара пзненада, као муња пз ведрога пеба, и да исчезава с отетпм пљеном, кад се јаве повеће турске спле, с којпма не може издржати сукоб. Нападп на турске транспорте требали су увек да буду подаље од Плевне, како плеванскп гарнпзон не би могао доспетп транспорту у помоћ. То је била задаћа руске коњпце на левој обалп Впда. Ова је коњица бпла сформпрана од руско-румунских пукова, бројала је 7 —B хнљада п од почетка септембра бпла је под заповеднпштвом генерала Ерплова. 7-ога септембра налазпо се генерал Крплов око села Доњега Дубнпка, кад му стпже вест, да са северозапада од села Махале (на путу од Рахове у Плевиу) пде протпв њега неколпко непрпјатељскпх колона. Да се уверп шта је у стварп, Крплов пзашље појачепзвпднпце у правцу од куд је непрпјатељ долазпо. Пзвпднпце се врате с пзвешћем, да непрпјатеља нпгде нпсу среле. Но npu свем том тога пстог дана пред ноћ Бугарп донесоше вест, да се Турцп приблпжују. Да оспгура свој бок, генерал Крплов обратп особпту пажњу у правцу села Махале, нарочпто на пр едео западно од реке Пскра. Сутра дан 8 септембра нзашље ген. Ерплов пуковнпка Штакелберга са 4 ескадрона п две лаке батерпје, да извиди предео јужно од места Телшпа, које лежи на софијском путу, 4 часа далеко од Плевне. Пуковппк Штакелберг допста напђе на непрпјатеља у околпнп Телпша, алп његову бројну јачпну не могаде сазнатп. Турска коњпца шврљала је по околпцп п не даде руским пзвпдппцама да се прпблпже турском положају, те се Штакелберг, пос.те крвавог сукоба са турском коњпцом, мораде повућп натраг. Да бп нагнао непрпјатеља да развпје п покаже своју бројну јачпну, генрал Крплов пзашље сутра дан 9-ог септебра протпв Телпша још једно јаче оделење, под командом пуковнпка Тутолмпна. Овај се упустп с непрпјатељем у жесток бој п тпме прпнуди Турке, да покажу своју сплу. Генерал-штабнп поручик Соколовскп са згоднога места промотрп и снпмп турске положаје код Телпша. Из тога сншгка впдело се, да Турцп код Телшпа пмају већ готове ровове за пешадпју п готове заклоне за топове, а њина бројна јачпна да пзносп 10—12.000 пешака, 2 пука коњпце и 2 батерпје. Пошто се турске колоне од села Махале не појавише, а једнако је јављано да се отуда креће нека турска војска, то се морало узетн, да је та војска уз реку Искар сврнула на Телпш п ту се сад укопала. Генерал Крплов поред свпју овпх својпх извиђања још ппје бпо сазнао, да од Софпје пде Плевнп велпкп турскп транспорт, п да је она турска војска у Телпшу спроводница тога транспорта, па је п 12 септембра са целпм својим оделењем још мирно седио око Доњега Дубнпка. Међу тим 13 септембра у јутру јавише му његове предстраже, да се од Горњега Дубника у прав-

цу на Доњи Дубник и Плевну крећу јака турска оделења сва три рода оружја. Крплов сад изашље предстраже у правцу од куд је непријатељ долазпо, но оне се набрзо морадоше повући пред надмоћним непријатељем. Сад је генерал Крилов набрзо морао издатп распоред, како да се непријатељ дочека, али у брзини нпшта нпје могло бити наређено како ваља, те се бој отпоче онако, како се ко затекао. Уз то још, око 3 часа по подне, дође пзвешће, да из Плевне, дакле с леђ а руске коњпце, долазе јака турска пешачка оделења. Видећп, да ће тако доћи између две ватре, генерал, Крилов повуче се са делим својим оделењем на север у село Семерет-Трстенпк, а за собом у селу Горњем Митропољу оставп само позаднпцу. Кад Русп тако бише стерани са софијскога пута п потиснути на север, онда Турци у сумрак провезу у Плевну сав свој велики транспорт хране п мунпцпје, па уведу у П.тевну п сву пратњу, која је спроводпла тај транспорт, а то је оних 10 —12 хпљада војске, што смо пх впде.тн у Телишу. Стручнп људи веле, да је крпвица до генерала Крилова, што је Турцима лако пошло за руком, да увезу ову храну у Плевну. У место да са својом коњпцом пзађе подалеко пред Турке п да их пзненада нападне гдегод на отвореном пољу, генерал Крплов чекао је Турке код Доњега Дубнпка, пред самом Плевном, п пустио је да они њега изненаде п затеку неспремна. Како тако, тек Турци 10 септембра унесоше у Плевну велики транспорт хране, мунпције п уведоше доста значајно поткреплење. Истпна, то је бпо велпкп залогај за гладну Плевну, алп то је бпо уједно u њен последњп залог’ај, што јој га могаше да пружп Шевкет од Софпје. Од тога доба пресекоше Русп свакп повећп увоз у П.тевну, а 12 октобра, заузећем Горњега Дубнпка, прекратпше јој п све друге свезе са Софијом п одвојпше је од целога света. IV. Освојења Горњега Дубника. Горњп Дубнпк, као што смо напред већ рекли, лежп на совпјском друму, од прилике 3 сата далеко од Плевне. Од Горњега Дубника на сахат ода пдућп Плевни лежпместо Доњи Дубнпк, а на сахат ипо ода пдућп Софији лежп Телпш. Сва трп ова места бпла су, као што смо већ споменули, утврђена п поседнута турском војском. Да бп се Плевна са свпм опсела и да бп јој се пресекла свака свеза са Софпјом, ваљало је стално заузети софијски пут, а то се’ опет није могло, док се не освоји Горњи Дубнпк п Телпш. С тога Руси, чим су добплп јача поткреплења из Руспје, одма су почели чпнптп припреме, да освоје ове турске положаје. Но ово нпје бпо дак посао. Турски положај код Горњега Дубнпка бпо је јако утврђен. На најузвпшенијем месту бпо је подпгнут велпкп п јак редут. Псточио од њега шпрпо се другп редут. Оба ова редута била су окружепз са многим рововпма и засецима, којп су

ИЛУОТРОВАПА РАТНА КРОНИКА. СВЕСКА XV.