Topola

ше немирну децу: „ћут, ето АрнаутаЧ У руско-турском рату 1854 год. Софија је била ван домашаја војених операдија. у с-рпско-турском рату 1876 год. Софнја је била зборно место главне турске силе, главно стовариште војених опрема и средиште санитарне помоћи. У садашњем руско-турском рату Софија је тако исто бида средиште војених магазина и болница за ону турску

војску, што је била нрикупљена у Плевни и западном Балкану. Софија је важно тргованко место, јер лежи на главном друму између Београда и ЦариГрада. Њену тргованку важност и углед квари много то, што из политинких обзира до сада ннје била везана жељезницом са Дариградом, Солуном и Београдом. У Софију се стине 5 великих друмова, који и варош деле на 5 великих улица. 1) Кроз Чукар - капију на северо - запад води пут Ншпу и Београду (од Ниша до Софије има 16 сати.) 2) Кроз Куршумли-капију води пут северно и северозападно преко Берковица-балкана Лому и Видину. 3) Кроз Чауш-капију води пут источпо преко Етропољ-балкана у Плевну и Рушчук. 4) Кроз Стамбол-каппју води пут југо-источно преко ФилнпопољаЦариграду 5) кроз Алкалак - капију преко ђустендила и Скопла Солуну. Софија је доста лепа варош, главне грађевине сабпјене су у средини и на источном крају вароши. Развијћу Софнје јако сметају јаки, перијодичии земљотреси. Последњи земљотрес бно је 1858 год., трајао је пуних 14 дана (сваки дан по 30 —50 потреса) и порушио већи део вароши. Некада је СофиЈа бројала преко 53.000 житеља, а сад једва да има

20.000, (а по освојењу Руса једва да је остадо и 15.000) Бугара има у Софији 9.000, шпанских Евреја (населили су се амо још из времена шпанске инквизиције) 5.006; Дигана 900 и странада 100. Бугари имају вишу мупгку и женску школу. Софијска бугарска омладина напредна је и родољубива; она је унествовала у свима бугарским револуцијонарним покретима. 1867 год., за време Хаци-Димитрове буне по-

Сукоб Гурков«

ШУСТРОВАНА РАТНА ЕРОНИКА. СВЕСКА УП.