Topola

страдали су многи софнјски родољуби : многи су пове- i шани, а многи прогнани у дадеки Дијар-бекир, (Мала Азија), да више никад не виде своје мнрисно софијској поље, своју дивну Внтош-планнну. Пред српско-турскп рат 1876 год. турска влада наоружа Черкезе софијекога i пашалука, а наскоро за тим дошли су страховити мајски зулуми и сеча по Бугарској, при чему је софијски папшлук грдно пострадао.

Черкезима.

Страшно је изгледала Софија у очи рускога уласка у љу. Напоменули смо, да је Софија била средише војених болница западне турске војске. Најбоље куће у варош биле су узете за болнице. Уочи рускога уласка у Софију билојеу н.ој преко 7.000 турекихрањеника и болесника; но, ушав у варош, Руси су застали по болнацама једва 3.000 људи. Сви остали (до 5.000) побегли су заједно са софијском турском; војском. Бегство рање-

ника и болесника било је страховит, ужасан иризор. Турци су бежали од страха, да их Руси не искасапе по креветима. Нарочито су се бојали Гјаур- паше (ген. Гурка), о коме су чули, да никога не штеди, да не зна шта је милост. II сам командант софијске војске наредио је свима софијеким Турцима, па и рањеницима, да беже који год може. Али и мимо оне наредбе, панинки страх, који обузе софијске Турке при појавицрних, густих руских колона шзд зидинама Софије, пренео се брзо и у болнице. Ра љеници, који су до мало час боно јаукали и при најмаљем покрету на свом меком кревету, скакали су сад манито и излетали на улицу. Војници,-к-ојина је недавно осечена рука, тешки болесници у врућиди, у гангрени, са разјапљеним ранама, из којих је лопила крв и гној, све је то скакало из кревета, и у самртном страху јурнло на улицу; многи су спадалп с кревета, па ту и остали, многи појурили до врата и срушили се на басамацима, многи четвороношке измилили на улицу. Варош се напуни јауком и кукњавон. Паша нареди, да се рањен ицима да хлеба на пут. Гомиле рањеника и болесннка падали су по улицама и више се нису моглн дићи, а преко њих јурила је поплашена све-

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНПКА СВЕСКА VII.