Topola

цима, а кад их престигну, онда ће дево руско крило поврнути у, десно, прећи Марицу и изаћи пред Турке. Ово кретање мора добро испастн, јер Турци иду путем хрђавим и пуним савијутак, док пред Русима стоји диван, прав, широк и раван насип. Ген. Гурко седео је на једном брдњаку у долини р. Марице u објашњавао својим официрима, како се сутра има извршити ово кретање. „Очевидно, цељ је Судејмана говорио је Гурко да скупи у Адријанопољу што већу силу и да нас дочека иза добро утврђених шанчева. Али баш то му не треба дати. 20 батаљона Турака, што се ево спремају да умакну из Татар-Пазарџика друмом у Филинопољ, нису већ више у нашој власти. Али самоковско оделење још може бити наше. Њега ваља разбити и уншптити у пољу, док је још овако у повлачењу и нереду. То је много боље> но да се после с њим рачунамо кад се дохвати добрих шанчева и тврдих положаја код АдријанопољаА Међу тим дан се клонио вечеру, сунце је тонуло за снежне, чисто као кристал прозрачне планинске врхове, из Татар-Пазарџика једнако су се днзали стубови дима и бивали су све црњи и већи; турски коњички ланац још се непомично црнио на белом снегу, а за њим као и пре виделе се близу упаљене вароши густе гомиле турске пешадије. Код ген. Гурка нађе се 100 Осетина коњаника и 4 топа. Он их посла да заметну чарку с Черкезима, који су на својим брзим коњићима сновали по околини. Чарка је ишла тромо и слабо. Гуска коњица сама без нешадије није могла ударати на 20 батаљона Турака, а руска пешадија тек ће сутра приспети Пазарџику. Ноћу између 1 и 2 јануара Турци напусте Татар-

Пазарџик и отступе друмом на Филипопољ. |2. јануара Пазарцнк је био сдободан. Рано у јутру ген. Гурко уђе у опушћену и попаљену варош. Све је изгледало грозно и жалосно, свуда су се видели трагови грабежа н насиља. Многе куће још су буктали у пламену; по улицама свуда разбацани свакојаки дроњци, разбијено посуђе, поломљени намештаји. Становништво Татар-Пазарцика не изађе пред Русе у веселим гомилама, као у Етропољу, Софији и пре у Трнову и Казанлуку Овде се тек по које бледо, измучено лице, као мртвачка сенка, помаљало на улицу и тупо гледало на Русе. Последњи Турци тек што су изашли из вароши; становништво Татар-Пазарџика још се није могло повратити од грдне страобе, мука и ужаса, што су их последњих дана поднели од Турака, Черкеза и башибозука. Турци су страшни за мирно становништво, кад се враћају у његову средину као победиоци, но још су страшнији, кад се повлаче и одлазе као побеђени. Нарочито кад становништво сматрају као узрок својих невоља. Тада се не штеди ништа, све се предаје огњу и мачу. Тако јер било у Татар-Пазарџику. Гурко се није ни заустављао у вароши. Пројаши главном удицом и пође даљедрумом, куда су отступили Турци. У нодне стигну у Татар-Пазарџпк и колоне ген. Шувалова и Криденера. Пеколико Турака, којима се тешко било растати са својима кућама, још су били у варошн и иуцали су из кућа на Русе. Руси оставе у Пазарџику малу посаду, а сва остала војска продужи брзо марш широким друмом право на Филипопољ, грабећи да престигне самоковску турску војску, која је ишла другом страном Марице. Но о томе у. следећем чланку. Тод.

ОСБОЂЕЊЕ ФИЛИПОПОЉА

На гдавном друму између Београда и Цариграда леже у Турској ове главније вароши; Ниш, Софија, Татар-Пазарџик, Филипопољ (Пловдив, Филибе) и Адријапопољ. (Једрене, Дренопољ). У предидућим чланцима ми смо показала, како су Руси заузели Софију 23. децембра 1877., а Татар-Пазарџик одмах 2. јануара 1878 год. Описујући пад Татар-Пазарџика напоменули смо и то, како су се Руси одмах погнали да претеку самоковско турско оделење. То је оделење отступало од Самокова Филинопољу десном обалом реке Марице. За њим узастопце наступала је колона ген. Вељаминова, налећући коњицом на турску кодону позадницу. Друге три руске колоне, под генералима: Шуваловом, Шилдер Шулднером и Ргриденером кретале су се левом обалом ј Марице, широким филипопољским друмом. Ова руска војска ишла је паралелно са самоковском турском војском ј и само их је раздвајала река Марица. Руске колоне | ишле су друмом брзо, готово без одмора, само да претеку Турке, па да онда иређу Марицу и да им пресеку пут. Оба оделења, и руско и турско, напрезала су све силе и хитала напред обалама широке реке;- а брза Марица текла је хучно, носећи грудве снега и широке санте деда. Цео дан 2. јануара оба оделоња ишда су ћутећки

једно поред другог, не падећи ни једне лушке, притајивали су и само дисање, само су усиљавали марш. У вече 2. јан. ген. Шувалов реши, да је време, да удари непријатељу с бока. С тога ноћу између 2. и 3. јануара прегази Марицу са целом својом војском, изађе на десну обалу код села Кадикјој, где се заустави и ту је чекао свануће. Захваћени с две стране: с леђа колоном ген. Вељаминова, а с бока колоном Шувалова, Турци се брзо још исте ноћи построје у бојни ред код села Кадикјоја. Једно оделење заузме положај код самога села на равници, а друго поседне околне висове. Но ови Турци, што су се код Кадикјоја спремили за одбрану, били су само стражња и средња оделења целе турске војске. Шувалов није могао да престигне цело турско оделење и предње колоне самоковске турске војске још су се незадржано кретале напред и брзо отступале Филипопољу. Ца би се пресекао пут и глави ове велике турске колоне ваљало је да Шилдер-Ш}'лднер 3 јан. учини оно, што је Шувалов учинио 2 јан., r ј. да филипопољским друмом јури тако брзо, како би претекао и предње турске колоне, а онда да прегази Марицу н да им пресече пут. На послетку трећа гвардијска дивизија требала је да иде још даље од Шилдер-Шулднера филинопољским

ИДУСТРОВАНЛ РАТНА КРОННКА, СВЕСКА УП.