Topola

тина, стока, кола улице се напунише труповаилешева. Турски војени лекари отступили су заједно с турском војском; једва да ихје 2 — 3 остало по болницама. Многи рањеници п болесници, и ако су остали у болници, нису по три дана храњени и превијани, па су многи и помрли. Још горе су пострадали бегунци. Козаци, оправ-

љени да гоне Турке, нашли су сав друм на далеко засејан полумртвим и мртвим болесницима, који су побегли из болница И ако оволике људске муке, жртве и страдања опет не донесу еветлу слободу балканским Народима, онда нека је трипут проклет овај ужасни, убилачки рат! Тод.

ПАД ТАТАР-ПАЗАРЏИКА.

Одважан прелаз ген. Гурка преко Балкана распрштао је турску војску, што је бранила брдске пролазе у софијску долину. Из Араб-конака Турци су у нереду отступили Златицн и Отлукјоју, а отуда Филипопољу. Из Софијеутекаоје један део Турака наГадомир, а други на Бањуи Самоков, оставивши Русима много свакојаке војничке опреме. Но принуфени да се повлаче из сурових кршева Великога Балкана, Турци су се још могли држати у Малом Балкану и пресећи Гусима пут на Татар-Пазарџик и Филипопољ. Око тога они одмах и приону. Сулејман прпкупи против Гурка две доста јаке војске: код Самокова 40 батаљона. које је довео од Разграда и Лома и 20 батаљона близу Ихтимана на Трајановој Капији. Ген. Гурко знао је за ове турске војске и спрема се да на њих удари. Пошто у Софији прикупи сву своју војску, изда 25. дец. распоред, по коме се сва војска делила у 4 колоне и кретала се на обадве турске војске у Самокову и Ихтиману. Једна колона, под командом ген. Вељаминова, послата је на Самоков, друга, под командом ген. Шувалова, на Ихтиван, а остале две под командом ген. Шилдер Шулднера и барона Криденара послане су да обиђу турске положаје код Трајанове Капије, да дођу Турцима, што су ту утврђени, с левога бока па да продиру право Татар-Пазрџику. Из Софије изађе ген. Гурко 29. децембра и пође за колоном Шувалова Ихтиману. Но док је Гурко кретао војску против Турака, што су засели по венцима Малога Балкана, на другом крају бојога поља деси се један веома важан догађај, који промени цео ток војних операција. 28. децембра Гуси обиђу и заробе сву турску војску у Шипка-кланцу; једним ударом сруше знатан део турске силе и отворе себи пут право на Адријанопољ. Сулејман-паши претила је сад опасност, да буде са свим отсечен од Филипопоља и Адријанопоља. С тога се он није смео више задржавати у Малом Балкану, већ је морао на врат на нос повлачити своју војску од Самокова и Ихтимани, да се што пре дохвати Адријанопоља. Место непријатеља, који је засео у тврде положаје и спремио се да се упорно брани, Гурко је сад имао предсобом непријатеља, који у највећој брзини отступа; место сукоба, борбе и обилажења по Маломе Балкану сад је наступила задаћа, да се непријатељ само добро гони. Овај нов положај ствари схватио је Гурко тек 30. децембра код Ихтимена, где је остао да преноћи и где доби извешће о догађају у Шипки, а тако и вест, да се Турци брзо повлаче од Самокова и Трајанове Капије. Одмах свима колонама буде послана наредба, да се крећу напред могуће је што брже, да дневно прелазе

: B—lo8 —10 часова места, да путују и дању и ноћу, не би ли достигли и разбили Турке пре, но што се они дохвате Адријанопоља, где би се могли заклонити и дочекати Русе у својим тврдим шанчевима. Руске колоне погнају се сад за непријате.вем; пешадија је опет имала да издржи дуге, тешке маршеве преко плашша и врлети, путујући и дан и ноћ. Ген. Гурко ишао је с колоном ген. Шувалопа. 31 дец. стигне с предњацима (авангардом) ове колоне до села Ветренове на источној коси Малога Балкана, одакле се одмах силази у долину реке Марице. Сутра дан 1 јануара 1878 год. спусти се ген. Гурко у долину Марице, п ту се са свим ослободи брда и клисура; одатле па до самога Адријанопо.ва води широк, раван пут. Пред Гусима видео у се у даљини Татар-Пазарџик, нз кога су се извијали впсокн стубови црнога, густога дима. То је био јасан знак, да Турци отступају и пале варош, која ће мало час бити у руским рукама. На четврт сата места пред Гусима стајао је по снегу расут турски коњпчки ланац, а пза њега се голнм оком лепо внделе црне, густе гомиле турске пешадије. То су Турци, што су отступилп од Трајанове Капије. Гурко је горео од нестрплења, да удари на њих, али, поред свнју напрезања и брзих маршева, цела шуваловљева колона могла се спустити у долину Марице у вече тога дана, а колоне Шулднера и Крнденера тек су се сутра дан могле јавити у околпнп Татар-Пазарџика. Ова т} г рска војска, што је сад у Татар-Пазарџику, умаћиће дотле друмом Филипопољу; њена артнљерија п комора већ отступају, а и она ће сама скоро за њпма; ова је војска за Гусе са свим изгубљена, они је више не могу достићи и разбити. Но за то у десно од Гуса, с оне стране Марице, у даљини, дуж планпнског подножја пружа се дуг, непрегледан ред турске војске. Иде колона за колоном, топови, комора, чопорн стоке. То 40 батаљона самоковске п бањске турске војске отступа Филиполољу. Глава ове колоне већ се спустила с висова у равницу, али реп је заостао још далеко у планинама близу Бање. Ген. Вељампнов наступа за овом турском војском, налеће коњицом на колону позаднпцу (аријер-гарду), а где је могуће бије је и топовима. Но Вељаминов слабо што може учинити; он нде узастопце за Турцима и потискује их напред. Ту је потребна друкчија радња; ваља потећи напред паралелно с Турцима, престићи пх и пресећи им пут. Тада би Самоковска турска војска бнла уништена. То кретање ваља сутра да нзврше колоне Шувалова, Шулднера и Криденера. Шувалов ће се спустити друмом од Трајанове Капије, а остале две колоне сићиће Татар-Пазарџику с леве стране, ту изаћи на друм и онда потећи Филипопољу пара.телно с Тур-

МУСТРОБАНА РАТНА КРОНИКЛ. СВЕСКА VII.