Topola

Бојнпцп нашп јуришаху као да пм нпје првпна него да су огрезлп у бојевп. Не разазнајеш повајлпју од ветерана. Један млад војппк Елнсаветопољскога пука, још по готову момчнћ, нскочп нред ланац те впкну пред наперенпм турскпм пушкама: „За мном браћо! ево ја ћу скресатп овога Турчпна“ и за њпм јурну цео његов вод. Пуковннк кнез Амнраџпбп изведе после свршена јурпша овога војннка пред ђенерала Лорпс Мелпкова. Ђенерад га загрлп нред целом пуковпнјом, пољубн га трп пута п нридену му у име великога кнеза Михапла одлпковање Ђурђева крста на грудп. Ја сам велпкпм интересом гледао у лпца војнпка Ерпванскога батаљона, пре него што ће преко косе појурптн на јуриш. Сва су лица бпла као запета. очп пм пламћаху а пз редова се час ио чујаше: „Једва једаппут да пх докопамо!“ Показаше мн једнога чичу, беше му 73 годпие, по пмену Баснлп Колешов, којп је лане бно добровољац у Србијп, отуд се вратпо па се онет јавпо за службу Корачаше уз npßii батаљон алп га нздадоше crajie костп. Преклнњаше Богом заповедннка 2-ог батаљона да поведе п њега на јуриш. И ои се тетураше у нанред, гомпла војнпка чпсто га је носпла п гледала је у њега, дпвећп се староме јунаку. Лекар Малпнин нрпноведаше мп да се одпста болеснп не прпјављиваху, само да не пропусте јурпш. Донесоше му на завојпште'једнога рањеппка, којн је ваљало да се јавпо још пре четпр дана болестан. .. Аштотп не доће до јако у болнпцу?" заппта га лечнпк. „Е, мој господппе, од кад ја пзгледам-овај дан!“ ..Занпмљпво је п како се понагаају рањенпцп. Ране тешке а нп одкуд нп ппска. „Јесп лп рањен?“ - „Рањеи, да!“ „Где?“ „У ногу“ плп „у руку“ па пуши, ни брпге му. Једпоме војнпку одби граната неколпко ребара п огулп му сву груд пспод леве сисе. Прпвпјају га „Та манпте мене“ рече рањенпк, „боље прпвпјте лако озлеђене, ја морам умретн Без ребара, без меса, без грудп ко би остао жпв!“ Не може човек нп да зампслп како овп људч хладнокрвно гледе смртп у очп. Наравно да овакп војницп н чпне чуда од јупаштва. Док је јуначкн кнез Ампраџпбп са својн Елнсаветопољцп узпмао једно утврђење за другпм, преспнаху наше јужне батерпје тврђавпцу Гелавердп кпшом од танади. Око 1 сахата по нодне долетп главпоме зановеднпку нобочипк ђенерала Девела са молбом: да се његов напад потпомогне јурпшем са јужне стране. Наше колопе пшчекпваху одавпа иа овај тренутак. Тенерал Хајман узјаха на коња и новеде своје Ерпванце п Бакуњане на јурпш. Ба-

љало је пћп -2 l / 4 врсте кроз пепријатељску ватру п свакп чае пзгледатп, да нас поспу картачем Чете пђаху у расутом ланцу брзо, само се једеа збпла у гомплу, застава јој се весело лепршаше изпад јуначкога, пешачког ђенерала Хајмана. На њу се осппаху непрпјатељска тапад. Градпћ Гелавердн пуцаше непрестано на наше батерпје, алп кад се јурпшеће колоне пспеше наједнакп вис, умукоше му топовп. И нашп обуставпше ватру, да не гађају у своје. Срца нам стрепљаху, јер мшпљасмо, да Турцп мењају гранату са картачем. Алп није било тако. Доцппје смо дозналп да су Елпсаветопољцп већ бплп јурпшилп на градпћ, те је за то окануо се нас. „Елпсаветопољцн су билп продрлп градпћ док су Ерпванцп и Бакуњанп подпшлп му са југа. Нашп се прпблпжпваше бедемпма а непрпјатељи нагоше да беже остављајућп п оружје п џебану, немаху каде нп топове да заглаве. Најјуначнпје се бише турске топџпје алп онако се п осуше као снопље по бедемпма п по њпховпм батерпјама. „Мало затпм улегне п ђенерал ЈГорпс Мелпков са својпм штабом у тврђе. Бојска га дочека са урнебескпм „ура“, нотеже „шаикама“ у впс. Главнп зановедппк пм захвалп рекав, да су онп првп којп су обрадовалп цара и „маћушку* Руспју. То је бпо дпван тренутак, када се заблпсташе очп у толпко војника. Али уз ту дпвоту ево п смеха. У реду са нашпм војнпцпма стојп п један заробљенп турскн нпзам п он клпче: ~ура!‘‘ па блед као крпа вптла свој Фес у впс. „Разгледао сам после утврђења Ардахана, те сам се уверпо, како су пашп топовн добро гађалп. Готово сва тааад падоше у батерпје п грудобраие. Казаматп у пола срушенн,--нешевп леже осакаћенп. Прп уласку казамата сеђаше рањенн турскп војнпк, ноге подвио, руке скрстпо, погнуту главу покрно кукуљпцом а крв му лоптп, ј другп лежаху илп ваљаху се у својој крвп. По * лпцама мртвпх п рањенпх судпм да је турска војска у Азпјп претурпла доста певоља Лпца су i п у ухваћенпх војнпка бледа као поппјена, очп пм упале, одевепп су у рпте, голп н босп. „Паша кога смо заузев Ардахан заробплп, есапн да је изгубпо 4000 људн. Законасмо 1500 мртвпх Турака а многп су се подавплп у рецп Куру. Посада је престрављена утекла бацајући оружје. „Јунак овога дапа беше ђенерал Хајман, којп је управљао нашом артпљерпјом п јуришем са јужне стране.“ Пошто тако б-ог маја паде Ардахап оставп I I)еперал Мелпков јаку опеаду у њему п пође на Карс. В,

ШIУГТРOВАНА ратна кроника. свеска lt.