Topola

ВОђЕ РУСКЕ ВОЈСКЕ.

У ирвом добу садањега рата уАзијп, које се завршује новлачењем Руса од Карса, често се подгиње.име ђенерала 0 к л о н џ и ј е прП бојевима, које је он са рпонскпм оделењем руске војоке задобпо. Од како ј.е освојпо С ам е бу, која влада свима путевпма у Лазмстану, тера га недаћа. Не мога ее ни мало времена одржатп, ц ма да ее јуначкп одаппрао, морао је да напустп ову важну тачку и да се повуче. Можда ће новије вести јавпти нова успешнија ратна дела овога Јупачкога ђенерала, Иван Димитријевић Оклопџија је родом Србин из Далмацпје, рођен Је год. 1821, учио се у младости у задарском лицеју и на свеучилишту у Италији. Као војник почне служити у аустријској војсци, алп кад му буде 25 година ступи у руско иоданство п руску војску као потпоручпк. Од године 1847. борио се Склопџија седам година против усташа у Кауказу врло јуна.чки ; најдеиша Јунаштва његова Јесу она из годпне 1848, 50. u 53-ће када је задобио више рана. Год. 1854. иостао је већ потпуковнпк те се бораше око Силистрије, где је сретно сузбио излет туреке коњице. Идуће 55 тодине ностане Оклопџија заповедаикједнога дела кримске авангарде, која је укрепила посаду Севастоноља. Са падом.Севастопоља иреета и Оклопџија ратоватн. Више годгна по том био је надзорник кавкаеке иешадиЈе u војени н грађански губернатор Кавказа. При почетку овога рата доверена му Је уарава руске војске рионекога оделења. Прса му дичо многавојена одличија, цар му Је признао Јунаштво давши му да наше златну сабљу са натпнсом л за храброст“ и поклонио му је Један комад земље у кубанској области. Уз Лорис Меликова и Оклопџију иомиње се кад год је реч о руској војсци у Азнји п име ђенерала Тергукасова, заповедника ериванскога оделења руске војске, који се нарочито проелавио што је ослободио град Бајазит, кога је било љуто опколела курдска катанија. Арсас Артамјевић Тергукасов рођ. је 1819. у ТиФдису, отац му је био Јерменски свештенпк. Изобразио се у инџињерском кору, из кога изађе 1839 као потиоручник. Пошто је неко доба служио у Петрограду, иреместе га 1849. у оделење за грађење војених иутова у Кавказу. Год. 1859. дао је као потпуковник оставку али стуни после две годпне ио ново у војску. Од то доба служио је нри кавкаској Војсци и у-

Јчествовао је у свима походима против кавкаских уста 1 ша, а особито се одликовао при заробљиваљу чувенога ТИамила. Град БуртуонаЈу у Кавкаекој озидао је Тергукасов. За своје заслуге обдарен је многим војеним одличигЈамЈа, пашо такођер златну сабљу „за храбр,ост“. Год 1858. постао је пуковник, 1865. генерал-мајор а нри почетку овога рата заповедни ђенерал. Ђеиерал Гурко записао је своје име у балканску и руску повеснчцу својим јуначким и мучним преласком преко Балкана. Јосиф Владимировић Гурко рођен је год. 1828. и познат је у свој руској војсцн као један од најболшх кољичких ђенерала. Почеоје, у 18. год. својоЈ год. 1846 своје воЈено службоваље у хусарскоЈ војсцн, но извеџбао се после за време крнмскога рата и у другој врстп оружја. Год. 18 74. постао је начелник 1, бригаде друге гардпјске дивизије а за тим вођ целој дивизијн. Војевао је год. 1849. п по Угарској, употребљиван је често оспм војничких послова п у другим важним посланствима. Многа војена одличија красе му јуначке груди. Гади смелогап сретнога преласка преко Балкана, именовао га цар руски својим ђенералним ађутантом. Део свет се летос дивио смелим делима рускпх морнара којп су преглн, да својим малим бродићима а Цомоћу торнеда, униште грдну турску Флотилу на Дунаву, Заповедник Је тих јунака капетан Иван Григоревић Рогуља, командант брода „Царевна“. Рогуља је-нореклом Србин, јер му је породицљ при сеоби Срба одселила се из овнх краЈева у Русију. У ГорњоЈ КраЈини има и данас село Рогуља и јако племе тога имена. Рогуља се родио 1838. а изучио у морском кадетском корпусу.' Од год. 1855. олужи као воЈнпк морнар, обишао је 1868, на броду „Ринда“ целу земљу нашу и поступао јешд то доба у мрнарским чиновима док ниЈе 1 876. цостао капетан 1-oF реда и заповедннк парнога бр ода, јахте „Цесаревићка.“ Од почетка овога рата Рогуља је на Дунаву, он је постројно оне смртоносне бродпће што су сатерали у тикву турске грдосије. Ван многнх војених отличија, која му красе јуначке груди, признао му је то вел. кнсз Николај јавно, кад му је напио у здравље после сретнога разрава турскога монптора Хифс- ил-Рахмана. Рогуљи се види u по лику, да му тече у жплама срнска, јуначкакрв. В.

ВОђЕ ТУРСКЕ ВОЈСКЕ

Мехмед Ади-паша шушир ц hobu сердар екрем турске војске. После преласка Руса преко Дунава и Балкана падс главнн зановедник турске војске Абдул-Керим наша код султана у немилост, те му узе главну команду и предаде га војеном суду. На место њега именова султан за врховнога зановедника Мехмед Али-иашу, најмдађега му-

шира у турској војсци.. Мехмед Алија је лане. заиоведао турској војсци што је нападала Србију на Јавору, тада се није набрао даворике, а јога мање ове године када је ударао иа Црну Гору са Васојевића. Мехмед Алија Је потурчешак, родом је нз немачке вароши Магдебурга а из Француске породице Детроатове. Као Гимназиалац побрка' се са маћехом те иође у

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА. СВЕСКА 11.