Topola

морнаре. Као мори-ар обпђе силне земље и градове, упозна н Кнну и Ј.апан па н Индију. Сазрев искуством и науком тешко му беше служнтн на броду те би отуда внше нута умакао, али бн га опст враћали. Тако умакне кад је брод бноједпом у Царнграду год. 1847. u нрикрнје се. Велики всзир Алп-паша гледао је како момче Детроа бежн, како га морнарп јуре, узме га иод заштиту н потурчи га. Као потурчењак назове се Мехмед Алија. Изучн војену академију и поетане 1850. г. оФнцнр. За време крнмскога рата бно је мајор у Сшшстрији. У потоњих десет годнна није нмао прнлике да се покаже све до угуши-

вања крнћанскога устанка, где је беснио као п остале турске аге и паше. Год. 1876. водио је нз Сенице и Нова Назара војску на Србију, но су га Срби на Погледу и под Јавором силно разбили н стан му освојнли. Колико вредн показао јс и ове .године, када је уз Сулејмана п Сајиба као трећи делија навално са Васојевнћа на Црну Гору. Црногорцн су га љуцкн дочекали н тако дивно испратилн, е ће се дуго сећатн Карадага. Турцн га ппак држе за једнога од својнх најспособннјнх ђенерала. Сада опернра са.Ејуб пашом против Царевнћа и руске војске на Јантрн.

Русж прелазе Дунав код Браиде.

БАЈА3ИТ.

Бајазит је турска варош н град у Курдпстапу у Азији, прнпада ерзерушком вилајету, лежн на перспјекој граннци, четврт часа јужно од Арарата. Положај му је красан н жнвопнсан; варош лежи, у полукругу око виеа, на коме се. уздигао полуразрушепи замак негдашњега курднстанског Хана 3\Гахмуда. У првоЈ половннн овога века јерменско становннштво почело је да се селн у Руснју, бежећп од турскнх наенља, н Бајазпт је од тога доба све внше и внше онадао. Пред садашњн рат овај град је бројао свега око 9000 становннка, 7 хиљада мухамеданаца п 2 хнљаде хрншћана, а замак је мало поправ.љен и утврђен за обрану. Кад је руско ериванско оделеље под заповедннштвом генерала Тергукасова npeni.iolo. априла граннцу и ушло у Курднстаи, сво тамошње становннштво дачекало је мирно руску војску; није бежало од ње, hiij'c нануштало своја села п одгоиило своја стада. 11 самн Курдн, сурово и ратоборно турско плсмс, дочекало је Русе лепо, воднлн с њнма трговнну н увсравалн нх, да се не ћс држати с Турцима, јер су цм догрднлн евојнм глобама. Мала турска иосада у Бајазиту п не ■ дочека Русе,-но се повуче н Русн 18. аирнла заузму Бајазит, оставе ту и у околинн малу цосаду и пођу даље. Алн чнм руска војска изађе из среднне Курднстана

и одмаче се до Зејдеаана, одмах се почеше проноснти гласови да Курдн но мирују, да се купе у гомнле и шурују са Турцпма нз града Вана. Наскоро дођоше поузданије вестн: Курдн лнстом устају протпв Руса, снлна курдска коњпца сједињује се са турском војском из Вана и спрема се ; да опседне Бајазнт. И допста, Муса-паша је бно прндобно курдске главаре, u, по добру плату, најмно Курде у турску службу, јер сурови снновн Курднстана п ако су султановп поданнцн, елабо вермају његову власт, ннкад му не служе за бадава u никад не пролнвају.своју крв онде, где’иема пљачке н хајдучког ћара н шнћара. Руси су пропустнлн да најме у своју службу хптру курдеку коњицу. Турцн то учнне п снлна курдска коњпца појави се око Бајазита. Руске војске око Бајазита тада било је: један батаљон ставропољског пука, две чете кримског пука, 2 топа и неколнко стотпна козака свега око 2000 људн. Ова малена руска војска 6. јуна већ се морала повућн у варош пред Курдима, а кад Курди упадоше н у варош, Русн се збеже у замак на внсокој стенн, н ту се ■затворе : Курди опеедну Бајазнт са свнју страна. Капетан Штоковнћ, командант руске затворене војске у Бајазиту, тога нстог дана кад су их Курдп опселн т. ј. 6. јуна, изда својој војсцн овакву дневну наредбу;

ПЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНПКА. СВЕСКА II