Topola

4

SLTJSA. Gospodična bila je već u sedam ura jutra na noguh i sada je u vrtu s onom gospodičnom iz Zagreba ..., s gospodičnom Zoricom ... DOMBAJ. A tako ! (Pokazujnđ na lieva vrata) Je 11 mllostiva gOSpOdja sama? SLUGA. čini mi se, da ne! Oblači se tamo s onom gospodjom iz Zagreba, s matei’om gospodične Zorice .., DOMBAJ. S gospodjom Vojnovićevom! (siugi) Idi, idi! Ja sam odmah dolje! U torbu metni mi bunceka i barilac staroga vina, onda pečeno pile, zatim što još ? SLUGA. Zar to neće biti dosta? DOMBAJ. Dh, da! Dosta je! Zla su vremena. Velika štibra, moramo manje jesti! Idi! (sin ga ode.) PRIUOR DRUGfI. DOMBAJ siim. DOMBAJ uhvativ se za želndao. Oh! oprosti moj dragane, zla su vremena! (Podjekiievim viatam.) Moram u vinograđ i trebalo bi ; da se oprostim sa svojom ženom. <vi6e joj potaano.) Klotildo, otvori malko! (Uhvati za kvaku.) DOMBAJEVA i VOJNOVICEVA iz nutra vrisnu. Ah! ne, ne!