Topola

154

KSANDA. Hoće na svu silu, da uzmem čovjeka, koga neIjubim . . . STANKO jarostno. Onoga glupana! KSANDA. Nu ja volim umrieti! STAKKO. Nipošto, Yi nesmijete umrieti, Vi morate živjetb da mene usrećite! Klaro, ja idem ovaj čas gospodinu Galeniću, pa ću Vas zaprositi. KSANDA. Za boga nemojte! On i stara tetka odputit će Vas na Vašega gospodina otca, a meni što bog da. Onda znam, da je sve propalo. Još će me odtjerati od kuće. 0 nemojte, da doživim tu sraraotu ! STANKO. Pravo velite; nu ja ću Vas svakako za koji dan izbaviti iz togarobstva. Ja ću se pobrinuti za to; sutra, najkašnje prekosutra dobit ćete od mene glas. (trhvati jn za ruku.) A Sada S bog’Om! (Klara pojavi se na vratih.) Mislite na me, kao što ću ja vazda na Vas misliti. (PoijuM joj mku.) KSANDA. S bogom grofe Stanko! PRIZOR DYADESET I PRVI. PRUAŠNJI i KLARA. KLAEA unišav malko u sobu. Oprostite, B,ko smetcini. (Ksanda izvuče ruku svoju iz Stankove.) Gospodin Galenić . . .