Topola

155

KSANDA dosjetiv se brzo. Zove valjda mene. Idem, idem, odmah! S bogom gOSpodine grofe ! (Stanbo se klanja. Ksanda, iduć mimo Klare. kaže joj u nho.) Nezaboravi, da si još uviek Ksanda! Neodaj se! (Ode na desna vrata.;) KLARA za se. Još uviek (stanku.) Klanjam se ; gospodine grofe! STANKO. Osobita mi je časl ; gospodično! Baš mi je drago, da mogu govoriti s Vami. Imam A’am nešto važna kazati. KLAEA. Moram Vam priznati, da sam vrlo Ijubopitna. STANKO. Malo prije tužio mi se baron Bela, da ste veoma nemilostivi s njim. KLAEA Čndi se. Ja, u čem? STANKO. Sjećate se valjda, da Vam je malo prije govorio o svojoj Ijubavi, pače i više nego Ijubavi. KLAEA iznenadjena. Ja se toga nesjećam. STANKO. Nije moguće, . . . kaže ; da je s Vami govorio prije pol ure! KLAEA. Sa mnom nije ništa govorio. (Dosjetiv se svojoj uiozi.) Ili da, govorio je . . . vidite, sad se sjećam!