Topola

157

STANKO motriv jn jedan čas, To sam si odmah mislio. (Za S e.) Treba, da budem skoro gotov s njom. (Giasno.) Dakle, gospodično Ksando, što da priobćim u ime Vaše gospodinu Beli? KLAEA. Već sara rekla, neka pita otca. (Zase.) Valjda bi i Ksanda ovako rekla. STANKO. I tetku? KLAEA. I nju. (Povjerijivo stanku.) Ona i jest gospodai’ unašoj kući. STANKO. Čuo sam, čuo! . . . Pa ako pristane otac i tetka, onda ćete i Vi pristati. KLARA. 0 svakako !. . . (Za se .) To možda nebi rekla Ksanda. (Giasno.) Ili ne . . . nemogu stalno obećat', ja ću se prvo razmisliti.. . dobro razmisliti. STANKO. No, tako je već obićaj .... Ptazmislite se! (S vana čnje sc glas župnikov, koji viče; ~G dj e je raoj Se6ir?“) KLARA. Evo župnika! Va.ša službenica gospodine grofe! Dodjite opet skoro! (Odtrss na glavna vrata.) PRIZOR DVADESET I DRUGI. STANKO. ŽUPNIK ulazi na desna vrata. ŽUPNIK ulazed. Valjda je tu !