Topola

158

STANKO iduć mu u susret. Koga tražite, gospodiae žapniče? ŽUPNXK. Ta, moj šešir, illustrissime ! (Ogleda se i opazi šežir na stoln.) Kii, evo ga! Hvala bogu! Baš bi mi žao bilo, da sam ga izgubio,.. . nosim ga već deset godina. STANKO. Tako je! čovjek se sa svojimi starimi znanci vazda tezko razstaje. (UhvatiT župnika izpod ruie, odvede ga na predoju stranu pozomice.) Imam Yam nešto važna kazati, gospodine župniče. ŽUPXIK. Revera! Tiče li se mene? STANKO. Tko zna? (Poiugiasno.) Jutros javiše nam, da je umro župnik u Eebrovcu. ŽUPNIK za se. To bi bila župa za me (Giasno.) Bog ga pomilovao, ... živio je dosta dugo. STANKO. Punih osamdeset godina. (Povjerijivo župnitu.) Što mislite, gospodiue župniče, nebi li to bila župa za Vas. Kolatori smo mi Orehovci. ŽUPNIK za se. Iz duše mi govori! (Giasno.) Takovu župu, da ja dobijem, illustrissime! Tri tisuće for. srebra čista dohodka na godinu! Sigurno biti će mogućnijih kompetenta od mene! STANKO. To vjerujem ... al ja ću biti za Vas,.. samo za Vas.