Topola

159

ŽOPNIK. Suviše milosti. ..ja je nezaslužujem. . . Onomad ; . . kad bijaše tu gospodin distriktualni sudac . .. STANKO prekine mu rieč, Znam, znam ... vikali ste victoria! .. .To su malenkosti! . . . Meni nebi ni palo na um, da me niste sjetili. ŽUPNIK Kako ste dobrostiv! STANKO. Samo polagano! Kako rekoh, ja ću biti za Vas ; a nadam se, da će moja rieč biti odlučna. NuVi morate, da zato meni nečim poslužite. ŽUPNIK. Samo, ako je u mojoj vlasti. STANKO. Sigurno, nu o tom razgovarati ćemo se putem. Vi ćete se sa mnom voziti u mojoj kočiji. ŽUPNIK. Kako zapovieda Vaša milost! STANKO. Hajdmo dakle! ŽUPNIK. Hajdmo, hajdmo ! (Došav&i do vrata, ponudi Stanko župniku, da prvi izadje, ovaj se klanjajuć uzteže.) STANKO. Izvoiite samo, gospodine župniče. Praecedat ecclesia ! ŽUPNIK. 0, molim illustrissime, kolatore ide prednost!