Topola

25

skoj samoći.. .. (Tiho Ljudmiii) Osobito tako krasnu gospodičnu! LJUDMILA u razdraganoj smetnji, na stranu. Čini mi se. da je to meni kazao! VOJNOVIĆBVA koja se je dotle potiho razgovarala s Božidarom, Dombajevoj. Gospodin Božidar želio bi, da se svi, kako smo tu, odvezemo u vinograd, gdje se drži berba; nu ja mislim, da to nemože biti. Ti danas nisi za takove izlete. DOMBAJEVA prenemažuđ se. Sigurno ne; a osim toga sva je kuća prazna; sve je skoro u vinogradu. Gospodi stoji na volju, kako će upotriebiti vrieme, nu mi gospodje ostajemo kod kuće. LJUDMILA. A mi djevojke ? ... DOMBAJEVA. I Vi! ZORICA tiho Ljudmili. Ljepše bi nam bilo u vinogradu. MILAN na stranu. Onda bib volio neići u vinograd. BOŽIDAR ustane. Odluka je ; dakle, izrečena. (Miiaau) Spremimo se prijatelju, u vinograd, u berbu! MILAN s naklonom prama gospodji Dombajevoj. Kako vidim, moram se odmah pokoriti toj odluci! (Ustane i ujedno s njim sve dnižtvo osim Božidara, koji bješe ved prije ustao.)