Topola

Ал’ кад он поче морнарскп озбиљно Сећатп јс бога, који светом влада, II световат’ је да с’ у њега нада, Ма да нпко незна, шта му судба крпје Она га је тада слушала, и није. Баш кано сељанка кад на извор дође, Подмете крчаг да се водом пуни, А док јој глава на длану почива, Док она сетна о драгану снива Крчаг се наспе, па се п прелива. . .

А најзад рече: „Тп си мудар, брате, —Ад’ залуд, ја те впше видет’ нећу!“ „Нсћеш ме видет’?“ осмехну се Енох в Ал’ ја тебе хоћу. Брод ће наш проћи крај обале ове (И дан јој каза кад ће то да буде) Ти узми дурбин на кроз њега мотри, Он ће ти ме близо на домак довућп; Тад псмевај слутњу, која те сад мучп!“