Topola

Одговора нема, он отворп врата. Анпја мучна у заносу бола Не хоћаше впдет’ сад ничија лпца, За то је главу прпклонпла зпду, Сузне јој очи покрпвене дланом. Ту Фплпп стаја премпшљајућ’ дуже Како да почне, па на покон рече : „Не могох брпзп ршпе да одолим, Анпјо, дођох да те нешто молпм.“

А она јецну отирући сузе „Ох ко још има молит’ шта у мене, У слабомоћне, остављене женеО А Фплппа су збунпле те речп, По простотп својој хтеде да се вратп Ал’ га добро срце тера к њојзп блпже Па п без понуде до Аније седе: „Зборпт’ бих хтео о жељама лепнм Еноха, твог мужа, пријатеља мога. Впш, Анијо, ми смо, и ја и он негда За тобом пошли, као за звездом својом, —-