Topola

Правећп х.тада еад обронком стрмим, Анпја суста па уздахнув рече; „Ја не могу даље, морам сеодморпт’!“ Тај умор малп Филппу гођаше, И он ће застат’ п остаће ш њом, Јер чила деца, весела дружина Већ се одмакла, већ су у шумарку, Веру се тамо, тресу, млате, купе Лешњике слатке, А песме њпне, усклици, смејање, Пују с’ у даљинп кроз то густо грање Час овде час онде.

Замишљен Фплип и смео је с ума Да крај н>е седи. Његове мисли сад су га одвеле Ка оном часу горком п прптешком Кад но се овде у џбунове скрпо Ко самртним зрном рањено јеленче. Ад' се брзо трже, диже главу верну Па ’вако прппоче: „Апијо слушај пх!