Topola

иапред навестисмо да беше значајан и по опстанак мнра опасан, а на име , набавка оружја п у опште војенпх потреба. Око 7-ог новембра дође глас у Царпград , да је у околинп Вндина насео пароброд рускп „Работник”, који је натоварен оловом и шалптром, пшао пут Србије, а товар да му је турска власт узаптпла. Товар је припадао некој трговачкој кући Француској, те су на тај начпн п Русија и Француска биле пнтересоване, да се лађа са товаром пзбави; но докле се још нпје ни знала судбпна, коју „Работник” могаше деФинитпвно очекпватн, 13. Нов. стигоше други много немирнији извештаји. Јавише да је преко 450 кола оружја прешло из Руспје у Молдавпју, и праћена Србима кретаху се она, по некима, у Србпју, а по другима и у Србију и у Бугарску. Глас је овај деттвовао као правп пожар. Г Цариграду се мислило, да је то оружје било поручено за време бомбардања. али је оно пмало свога раннјег порекла. Како је на Иреображенској скупштини (1861) решено, да се заведе народна војска, одмах се почело мислити и на то, како ће се она наоружати. У то време била је забрана од стране Аустрије , да се оружије у Србију извози, скоро перманентна, па је поред новчаних жртава, требало још савлађивати и скоро непрелазне тегобе транспорта. Покушаји неки, које је прва влада кнеза Михаила код Француске владе чпнила, осталп су безуспешнп, но пошто овај покушај није био без политичног значења, то не можемо прећи, а да га овде узгррд не додирнемо. Преговори су ишлп преко Манојла Јокнћа , што беше потпредседник Преображенске скупштпне. Он је био веома одат Французима, којима је, по своме темпераменту, и налик бпо; и прилично вичан њиховом језику, ом се трудпо да Србпју доведе у додир са Француском и у трговинским и полптичким одношајима. Отпшавши одмах после скупштине у Парпз, он је

7

ПОСЛЕ БОМБАРДА.ЊА БЕОГРАДА