Topola

87

господовахп и слушатп, кад су се, род у земљама, здравље у чељади а мир у сусјеству повратиди, док сам мдађи и јачи хоћу да вас на кратко врпјеме оставпм, да се мадо са свијетом упознам, да видим како је остадој нашој браћи ио Хрцеговпни, Хрвацкој и Српјему. Ако вам наступе доба ратна, те будем још у животу, ево ме опет међу вас, да пх дпјелимо заједно.» «Остављам вам своју успомену. Бранпте је од потворе и здобе. Чувајте обичај и народност као очију зеницу. Настати ће времена тамна п крвава да ће се многи одрпцати мајчпна млпјека. Благо оному којп у таквом метежу пе пзгубп свијест свога племена, п величанство свог имена. Будите дужду привржени, једно зато што још он једини може вас спасти од турскога бича, друго што за сад нема бољега. Највише назите да судите пуку неумптно, и да се не натијецате ко ће кому бити впши господар, но узданији брат. Ако будете овако радили проће зло турско и млетачко, а ви ћете остати!» Сав се народ даде у плач и лелек. Требало је дебелог сата док је могао најстарији властелин добитп слободу да говори. Нанокон устане, слими капу с главе и почне: «Ни наше сузе ни наше молбе не помажу код тако одлучне намјере, али свакако помажу да видиш како те народ љуби, како за тобом живијем јадикује. Според овијех суза, сважа би похвала у ријечима била су-