Topola

88

хопарна. Ко даиас не плаче илп што ннје овђе, илп што се нпје још родпо, плакатп ће п дпвпти се кад угледа споменпке које остављаш, који ће трајатп док буде Паштровпћа » А један пз народа: «А млпнп?» «Не забудп на којој сп!« наставп властелпн једак што га прекпде. «Алп ћемо сад мп тебп подпћп споменпк, што ће те потомцпма помињатп боље но да је златан плп сребрен, а то је, да ћеш ти, бно жив или мртав, за довијека нама кнежеватп, п после тебе да нећемо међу собом кнеза никад нпједнога.® Народ прпмп властелинов предлог п заппше закључак у велпкој књпзп, Трећп дан мраком превезе се кнез на Рпсан, па отле дође у Попово, старцу Херцег-Стевану на дворове. Отац Сераопн, чув да је кнез дпгао, пошаље по Ружу п смјестп је у Зупцима на црковно, код добре породпце, гдје бп мпрно п пзобплно жпвјела. Пође пгуман да је впдп п уппта: како јој је? «Добро, у твоје здравље,» рече Ружа. «Прпмпо сам заповед од кнеза Паштровскога, да те овђе смјестпм код ове богобојазне обптељп» наставп пгуман не гледајућ Ружу у очп. «Ево тп пет дуката што тп је вјеренпк нослао са поздравом, п поруком да му се надаш брзо. Све што тп је од потребе