Topola

90

жа станпла у Зупцпма на црковноме, находећп се у то доба његов господар у Млецпма, потрчп код Марка Бубпћа, којемугаје господар препоручпо. Уљегне у собу Маркову, пољубп га у руку п каже се којп је. Ковачпма би се господа често шалпла п од њпх шалу. трпјела. «Тп сп они што су тп преотелп жену» рече као са шале Марко. «Јесам баш ја они злосретњпк* одговори Радо смијехом. «А гдје тп је збпља сад млада?» «У манастпру Роцу.» «Шалиш лп се збпља?» «Не ја господару, нитп мп је до шале. Кад Штпљановпћ дпже у Хсрцеговину, прпбави је пгуман Ротачкн да с њпм жпвп.» «3ар као калуђерица?* «Не, господару, но као робпњпца.» «Не лај! како тп то смпјеш о једноме редовнпку рећи? Не знаш лп ти да по црковноме законпку не смије ноћптп у манастпру женске главе?» «3алуду су, господару, законп п законпцн, кад их нпко не штује. Има један великп законпк у корпцама кожнјема а сребрнпјема окрајцпма, низ којега впсе печатп облп као дно од кутпје; стојп вазда госпо'"‘дару под узглавнпцом, п кажпвао мп је пз њега, да кад бп му ко уграбпо чељаде са његовпјех проња, требало бп грабежљпвцу