Topola

89

све ћеш наћп у овој кућп ; а ија нијесам; далеко. Немој никад заборавптп чија сп заручница. Нуо сам да је маћуха на тебе кивна. Ако бп дошла да те полази, чувај се да те што не преварп.» Ружа није проговарала од стпда нпшта, но приступп к игумну п пољубп му руку. «Дакле, јесп лп чула? Говори!» повратп пгуман. «Јесам» одврати Ружа дрхтећи. <На сам сирота без никога, па и ако ми је овђе свако добро у твоје здравље, опет би ми мило бпло видјетн кадгођ п маћуху. Она је мене карала и учила за моје добро. Бољега је срца него што се о њој по народу пронпјело; боља је повидјети него лп впдјети. Она ме неће нипошто преварити.» «Ја тп не браним» прида игуман, «да се са маћухом гледаш, но тн си дијете, а менп о врату впсиш; незнаш какав је свијет, па би могла на какве замке напасти. Није злато све што сја.» А Ружа покорно; «Кад бих се сијетила да ме ко ради преварити, ја бих дошла, оче, до тебе. Но се надам у Бога да ће ме он чувати, јер ја никоме не пакостим ни зла мислим.» «То није доста мој синко» закључи игуман. «Рекао је Бог: чувај се ти, чуваћу те п ја. Правица и недужност, ако није разума, не могу од преваре спасити.» Пак је благослови и поврати се к самостану. Кад Радо ковач чу од Марије да се Ру-