Topola

100

ће вам опростити, ја ћу му се модптп јутром и вечером док узаживим, само ме се прођпте сироте. Ту вам није нпкаква јунаштва; до грехоте. Утоппћете јутрос душу и срећу!« Ово Ружа пдачем изговори. Радо впкне: »Не шалп се п не дудуј, но хајде с нама.« »Не ћу нпкад жива!« дода Ружа. Онда Радо нампгне двојпци да прођу напријед. Тек се одаде на пушкомет, Ружа стаде да бјежн к мору, хптро као дпвокоза, Она двојица која су изостала не хћеду за њом у сустоппце, јер су се стиђеди да их ко впдп гдје трчеза женском главом, но потркну са стране да је из дадека околе. Кад Ружа на врх рта, кад лптамо пута нема, већ пространо море нпско, пдаво небо впсоко, а хајдуцп за пдећа. «Стан дјевојко нијесп побјегда!» впкне Радо. Ружа се прекрстп п клпкне; «0 душп тп бпло!» па стрмогдавп нпз ону впсоку лпт. Овај се рт и дан данашњп зове Скочпђевојком, п ко се гођ првом подањ возп, чује мрнаре гдје повпједају жадосну судбу несретње Руже, ако се је п повпјест помрспла п покварпда ходећп с уста у уста. Ужаснп Ружпн слом, проспе се као муњом по пуку. Ходпо у то доба пгуман Сера Фпн по прпморју да купп уље манастпру. Еад чу да се Ружа самодавпда, пође самтрећп лађом под рт, п ту је нађе смождену п охлађену. Набрбље јој у пасу прстен, мараму, п онпх пет дуката што јој пх је предао у Зуп-