Topola

99

тпоце у прпморју сукнена нређа бојадише. Тетка одреди Ружу да шљегне у Будву на Јмастиоца. Ружа се дуго онирала изреком да не зна пута, да јој је мука ходити самој, да се бојп Радове напастп пт. д. Но на честе теткпне модбе и да купи себи нешто руха, крене зором на пут, преноћи у Спичу, ■седо међу Баром и Наством, пак урани и путовање настави. Обада приморја паштровскога иде вазда права с југа на запад до Крсца, а на Крстац режевски, гдје тече рпјека, увија се на -дпк облука к сјеверу: Ту гдје се превија пада у море високи и стрменп рт, каменит као да сп га длпјетом одјељао. Кад Ружа допре на Крстац, таман у онај завој гдје се пут окреће на десну, скоче изаједнесухе међе четири оружана момка, сваки као тријес. Позна Ружа Рада пак јој се смрче пред очима: «Бог ви свети Јован пустпте ме спроту с миром; не пријечите ми пута, ја пдем послом у Будву. Дромислите што би ви радили, да вам ко затече кћер или сестру,» викне Ружа иза свега гласа. «Крсти се јеси ли махнита!» викне Радо. «Ово су ти сватп, а ја младожења. Овн лијепи ти је ђевер, ови старији војевода, а ови осредњи кум, па ћемо с ове стопе у цркву да нас поп прнвјенча.» «Нијесам ја од удаје, но се самном не гријешпте, и ако сте бољи и јачи Бог је врх свију. Да сте које драго зло урадили, Бог