Topola

107

ону гробнпцу. Но мјесто бдага нађу Турци тиједо мртвачко нераспануто, одјевено у богатом војничком руху. Притворе гроб и по наредби нашпној поставе стражу, да не би ко гроба опљачкао. Проспе се гдас као муња да се нашдо некакво циједокупо мртво тиједо, и да ће га Турци одрпјетн пак сажећи. Кад чују Фрушкогорски кадуђерп да су Турци отварадп гроб деспота Стевана Штиљановића п да су му нашдп моћп непокварене, дођу код паше п помоде га да им дарује земне остатке њпхова деспота, да нх пренесу у који манастир. Паша то допустп н за вишу почаст нареди да једна чета турскијех војника допрати деснотово тиједо до цркве. Међу овпјем кадуђерима бијаше старац сиједом брадом до појаса, на кога паша често назираше, јер му се чинидо да га је његдје понрије гдедао. Кад кадуђери препесу свеца у манастир п дођу да пашп захваде, при кретању с крај паше , Скендер обуставп старога игумна и упита га од куда је и како га зову? «Мене зову Сера Фин Поповић,» рече смпрено игуман. «Ја сам се родио п своју младост провео чак доље, у арбанашкому приморју, пак од млетачкога зулума прегаао овђе да се с миром Богу молим.» «А која је оеа мрцнна што сте препиједи у манастир?* припита паша. «Оно је тиједо деспота Стевана Шти-