Topola

108

љановпћа, родолг ПаштровиКа,» одговорн пгуман. Кад паша ну ујчево име, обумре п пане на дпван; облпје га мртвачка пот а зубпма зашкрппп као да је побјеснио. Игуман га водом поштрапи а остом покропп. Кад се пашп повратн дух почне редимпце прппптпвати игумна о отаџбпнп п својтини. Отац Сера Фин повпједа му ужасну судбу свог манастира, смрт Руашну п ње несуђеног вјереника, селпдбу кнежеву с млетачког прогонства , турску побједу на Кројп п Скадру и т. д. «Ко је казпвао за смрт Ружина вјеренпка?» упита паша. Игуман настави: «Кад је турска војска, под некаквијем Скендер-пашом опсједа Мдетке, угарскп краљ, побојп се себп п опремп деспота ГПтпљановпћа да се договорп с дуждом како бп сдожно ударпдп на Турке. Том прпдиком пропита деспот о сестрпћу Стевану Кадођурђевпћу, п казаше му Мдечпћп да се преставпо на гадпјп под Ижмирње...» «Безаконпци!» впкне паша. «Но право п пмају, он је баш п умрво у турској земљп, гдје, од страха п невоље сваке, похудп на своју вјеру п постаде најкрутпјпм кршћанскпјем гонптељем.» Пошто пашаово пзрече, скочп на ноге, сдпмп с оружнпце мач п покаже га пгумну: «Позиаваш дп тп овај мач?» «Познам!» одговорп игуман, пошто га прегдеда с обје стране с шпљка до држада.