Topola

111

те оставља насљедником свега Јвегова вмућа, а другп је прстен, марама п нет дуката што сам дпгао с мртве Руже. У Хилендару модпћемо Бога п за ње душу!» Оно срце одавна скамењено, онп човјек, којп је гдедао гомпле мртвијех, тисуће посјеченијех гдава, сдушао пдач робља и цидпк дјечи, без да му се дотужп, све се од једном ражади п омечи. «Хајдемо, игумне!» впкне озбпљно. Псто вече донесе пгуман кадуђерско одједо , којијем нашу нреобуче , па оба узјашу коње и допру Хидендару, гдје су у покорп проведп потоње дневп своје старости. Тпједо деспотово п данас се храња у манастиру Шишатовцу у Фрушкојгори, а српска црква славп му успомену четвртог дистопада сваке јесени. Прпје нег свршимо ред је да кажемо како је скончадо остадо особље ове прпповијестп. Родитељи Стевановп умру од старостп п јада, одма пза кнежеве седпдбе. Марпју Вукову опаше п распане дебеда бодијесг; Рада ковача прождре морска пучпна на рибању; Марка Бубића убије гром на тргању. Медина сдомије коњ пред Котором. Провидник умре у помами, Раздична судба тога особља, као и пропаст млетачке вдадавине, буди у нами раздичне размишљаје: Једно се посветп борбом за крст и народност; друго се потурчи