Topola

110

Батп маа за шиљак, окрене му држалиду к зиду , а управп га к прспма, како ћ.е се с нагонке набостп. «Стан!» впкне игуман, довативши руаиду мача. «То нпје покора кршћанска, већ пасја смрт! Ако сп се п потурапо и сва ха зла урадпо, све' се дава опростптп ако прпјенеш кајању вјером и ухвањем. Божа мплост, која те до данас у жпвоту сахранпла и довела, потле толпка зла п крви да открпјеш моћи твога ујака, та пста мплост; која је п мене гријешнога сподобпла овоме ппру и сахранпла до овпјех годпна, да будем свједоком п учеснпком таквог чудеса п знамења, п да те учувам од пасје смртп; та пста мплост пратпћете до гроба п опратп твоје кало, душе п образа, од сваке цкврнп п безакоња на чему те доведоше љуцке страстп, мрзост п освета.» «Дакле свјетуј ме шта да радпм? Како бп с очпју макао стравпчнп прпзор својега безакоња п крутостп? Како да нађем мпра?» впкне паша као помамљен. А игуман кротко : «Пlљедоватп божју мплост! Бјежпмо оба к Хплендару п у самоћп онога манастпра, којега је градпла кћп дара Лазара за покору што је Бајазпт потурчп, постом п молптвом откуппмо душе п бпћемо спасенп на овом п на другом свпјету. Ево тн два заклада које мп је оставпо на похранп деспот твој ујак, кад оставп отадбпну; свакад пх прп себп носпм. Један је његова опорука, којом