Topola

113

сту» пак снасп привикне: «Уждн зубљу и присвијетдп му да нађе стубе.» Путник се Једва успне на под, дркти од студени, а зар и од страха и од гдади; го, бос, снебђен. Изгледаше осредњег раста, прикдадног струка; окоштан, мдедан, осппце му кожу написаде, а рашчупане космурине покриде чедо п паде до очију: нос закучаст, а очи сијере као у ћука. Говори споро и натегом, а заносп бесједом као по крањски, да га једва разумије зачуђенп домаћин. По што се код ватре смдачи, а хљебом и дуком завре, мадко се окопирка, пак припадп краћашну дуду и стане казивати, као кроза зубе, да му је крштено име ШКеиан, надимак Жали, занат дијечник; ади кога је соја, порекда и вјере, вјешто затаји. «И-дем с трбухом за крухом. Чепљем црну земљу докде она мене.» Настави домаћин веседо: «Ево среће, ако Бог да, нашој баби да ногу дијечи. Јади јелониједи, Шћепане, (а то ми је стопањица да опростиш) да угони мдад у торину, а не може кодико нн ја да репа вуче, пак зађедни чарапом о љесини, те паднп и огули десну ногу с годијенп до љесице, а поплат набоди натрнову драчу. Ево од Благовијести све њеке траве вари и привија: омана, шљеза, бубовника. Отваради јој даће књпге, светиди масда, све чинпди ко што рече, а бољо даће Бог. Л.истопада засмрди рана као да си нов гроб отворио, наврнуда се од једном живина. До-

Прип. Ст. Љ.