Topola

114

саде, брате, селу доста, а камо ли доиу. Но, Шћепане, за Бога, који не умире, кад те моја срећа донпјела, ако си збиља лпјеинпк од рана, впдај ми жену да ми се биједа с куће скпне, а узми, брацо, берберпне колпко тп драго душп.» Пође Шћепану за руком у седам недјеља да пзвпда Вуковпцу. Глас се проспе као муња у облпжње зборове, те бонпцп стану рпјеватп на јата у Махине да му лпјека траже. Застарале пзнемоглпце нападнуте вучцем, лпцпном, русом, костобољом, сппњом; пак кљастп, хромп, сакатп, ћорп п сваке врсте рањенпцп падаху свакп дан у Средње Махпне, а најваше од кад Шћепан пзлпјечп Вуку Марковпћу спна од срдобоље. Овако лпјепећп проведе Шћепан у Махпнама чптаву годпну, купећп траве, цвпјеће п корпјене од Стањевске рудпне до Тршљпковице, па уз лпјечнпка п љекар постане. Нпкакав занат нпје корпснпјп међу простадијом п незналпцама као што је врача. Гдје пук вјерује у урок п машту, у сугреб п чару, у вукодлаке, вјештпце, тенце п мбре ту се смијеша лпјечење с гатањем, народ тражп ко боље рожденпк отвара п находп узроке, трајање п лпјек немоћп. Човјек поле хптар, као што је збпља бпо овај скптач, у мало времена проучп оно о чему пук највпше прпања, за чпм највпше чезне,