Topola

116

којп је ходпо у Петров град су некодпка Црногораца да се поклонп цару рускоме Петру 111, п да донесе Владицп Сави Царске Грамате. Шћепапајетај дан спопала грозница, пак се у постељп прпгурпо, п под пустом бобоћаше кад се гостп вином ређаху. Тановпћ, лпјепп п говорљпвп Срб, попе да прпча о цару п о мошковској господи, каквп су царскп дворп, кавве лп баче, воденпце, мраморне стубе п златне коњушнпце! како га је цар по рамееу куцнуо, а за перчпн од мила Бога дохватпо; пак све од једном дубоко потхватп п уздахне: «Но сам чуода му се зла оби, омразп га Орлов женпЈекатерпнп, као тобож да настојп да вјеру у Мошкове нреврне, те скоче господа једно вече око по ноћп, окупе најузданпје стражаре, дохватп цара, спремп спутана у Спбпр, п тамо га затворп у мрачној кулп; анароду пзлажп да је премпнуо: пак му жпву појалп опјело трп дана безпатпха. Каза мв Бубпћ ту скоро пред Будвом да је чуо од једнога Грка, како је цар из куле омакао п негдје у безпуће ударпо, а господамужену окруне, пак Орлов за њом влада п благо грне. Ово је, рече Бубпћ, пропаст Русп3е, јер кад остане на дјевојцп, пак се туђпца удвори на домазеству, а господа туђпцу пзаждену да онп царују, ту тп нема среће ни напретка.» На ово један гост почпе запптпватп Тановпћа: «Остаде лп које дпјете одтелозе?»