Topola

126

ма појавидо и шта се радп, у мало не шену памећу, те брже боље отправп њепе узоде да чују п впде. Ове уходе, пао што је лако погодптн, нпјесу смјеле нп допријети до Шћепава, а камо лп му коју ријеч извућп. Но је ухода стара навада да не кажу како је бпло, но како им је мпло. Један му донесе глас да је Шћепан главом цар рускп; другп да му пред вратпма од собе стојп златна јабука, велпка као дпња, крстом озгб, а штптом оздб, над сребрној спнпјп; трећп да му је бурма од пб литре на малом прсту десне руке, а на прспма округло обиљеже као сунце, да му соба мпрпше као црква, да не једе но наранце с цукром, погаче с медом, п да не ппје до сурутке нпшта. Но нпко не донесе рнјечп Шћепанове, нп што снује п радп. Оваквп злп гласовп упалпше тпјеснп мозак Бубпћев, пак нашара дуго ппсмо провпдуру Ранперу као да је све очима впдпо; п, као уходе њему тако он провидуру, прода за пстпну оно што је сам снпјевао п од чега се бојао. Раниер опремп ппсмо у Млетке, а преселп столпцом у Новп да му је наручнпје бјежатп, ако дође до муке. Да су Млецп бплп у то доба снажнп п хитрп као за времена пропастп српскога царстк'l п грчкога, хћаху без сумње употребитп Шћепананасвоје сврхе, каошто су зналп преластптп Баошпћа да пм прода Зецку Бановпну , п као што су се освагили с Црное-